Znam to, znam već sada

18 apr
Maksimilijan Stojadinović

Našao sam njen broj na poslednjoj
strani knjige koju mi je na rastanku poklonila. Nešto od Dostojevskog,
čini mi se.
Godine su prošle,
knjiga već dobila one
žute listove od stajanja.
Okrećem taj isti broj koji je zapisala.
Zvoni.
Kao dete sam zadrhtao,
srce sam mogao osetiti kako tuče u grlu, drhtanje ruku i onih hiljadu misli šta ako se javi.

“Da?”

“Ej, ja sam”

“Ti?” – Sva zbunjenja.

“Ja”-  Kroz smeh dobacio.

Još uvek joj je glas hrapav, nikada ga nije volela. Još uvek je ona ista. I posle pet sekundi, shvatih, nije zaboravila. Previše je taj glas bio hladan za nekoga ko me je kao Boga voleo.

“Samo sam želeo čuti kako si.”

“Odlično sam, zaista sjajno.
Spremam malog za školu,
pakujem šta mu treba u ranac
pa na posao, kako si ti?’

“Ma…
Sjajno i ja. Ispratio ja već malog,
listam ovu knjigu pa se setio tebe.
Život dvesta na sat, znaš već mene.”

“Poznavavala sam te.
Jesam.
Ono nekada što si bio.”

“Kaži mi,
domaća kafa ti je idalje
omiljeno piće?”

“Ne pijem to već godinama.”

“Nešto drugo?
Na starom mestu,
bulevar Kralja Aleksandra,
onaj mali restoran,
ti i ja,
kao nekada?”

“Znaš,
drago mi je da si pozvao
samo zbog jedne stvari.
Možda si konačno odrastao.
Možda si konačno glavom
o zid udario.
Možda shvatio da ljubav
nikog ne čeka.
Oprosti ali…
Ti i ja smo prošla stvar.
neka daleko uspomena,
neki ožiljak koji polako zarasta.
Ne želim da diram tamo
gde je nekada bolelo.
Pocepaj tu stranu,
zaboravi ovaj broj.”

Rekla je,
još tada,
okrenućeš me
kada ti
se sve skupi.
Kad se jednog jutra
sam u sobi probudiš,
u sobi koja uspomene
čuva, setićeš se mene,
poželeti me kraj sebe
ali mene neće biti.
Rekla je,
ostala je iza svake
svoje reči.
Ostao sam i ja,
sam.
Bez kučeta, mačeta,
dok ona dete za školu sprema.
Žena je postala, majka verujem
dečaku iz snova je danas.
Voljena je, čujem po njoj.
Sretan je taj čovek,
znao je kome prsten na ruku stavlja
a ne kao ja…
Umesto prsten njoj,
na sebe okove stavio.
Posle nje, sve mi je ravno,
odavde do neba.
Smeje mi se onaj gore, znam.
Da može da govori,
rekao bi: “Budalo, dva života
će biti malo da sličnu nadješ.”
Znam to, znam već sada.

(Visited 15 times, 1 visits today)
Podijelite članak:
Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on google
Google

Comments