kroz svoj pupak vidim Sunce
zraci mi pešače porama i
znam da je dobro
biti ozlojeđen i go
u meni su sva tvoja leta
gorak ukus morske soli
bosa stopala kad’ ih pesak otima
kratak dah i duge noći
more je izgovor za početak
more laže i obećava
više nego ti
more me svojom bojom
mokro voli
pa ipak,
moje ključne kosti zahtevaju
da tvoj vrat tu
stanuje vekovima
jer treba pripadati suv
ožiljci na čelu zarastaju
kada govoriš
čak i kada trapavo govoriš
odrastamo pogledom
između prstiju imaš vrtove
u kojima se nikad ne izgubim
pokipim kao mleko
kada zakasniš
a kasnio si
čitav jedan život
svakako,
tapkam se sličicama
na pločniku
i namerno gubim vreme
dok priznajem:
menjam more za tebe.
-Svi stavovi i mišljenja izraženi u tekstu su isključivo autorova i ne odražavaju uredničku politiku platforme Hoću.ba
