Zaboravljena generacija

23 okt
Rijad Ahmetović

Pa nismo krivi, vičite
Smijući se svakoj provali nadležnosti poput cirkusa, ali se upitajte šta je cirkus bez publike?
Krivite nas, zaboravljenu generaciju bez budućnosti i bez duha.
Migranti na vlastitoj zemlji na vlastitom tlu bez prosperiteta…
Mi smo ti bez nade, lutajući bjednici bez ičega da nas čeka sutra.
Mi smo ti bez pameti, jer što će ti pamet kad tamo daleko leže pare.
„Što bih se ja borio kada mene nema nigdje?“
Pa i nema bato,
Propao si u vojd limba i bezpameti, u vlastitom ludilu, rob svog neznanja.
I smij se bato.
Smij se majorima i generalima tvoje nezemlje kada te ne zanimaju posljedice
Oni su ti pametni lopovi i organizovana mafija
Oni su ti razbojnici i kriminalci što kradu dok mi šutimo.
Mi smo ti zaboravljeni i od vlade i od nade
Bez pravde i halabajde…
Ali neka, nema mane
Sjeti se bato da najoštriji handžar ima najmehkšu koricu
I da svemu dođe kralj, svemu ima slobode i pravde.
I sve da se kosmosi sklope u jednu tačku, toliko sitnu kao tvoja nada za sutradan,
Okašnjelo proljeće sa sobom nosi promjene, iz dana u dan, kroz sitne korake…
Mi izgubljeni ćemo se pronaći kroz lavov hod u peronu slobode
Mi sanjari ćemo graditi čuda vlastitim ruka poput tkanine
I doći će sve na svoje. Sve izgubljeno će postati pronađeno sem onih koji još lutaju u svom neznanju u vlastitoj tiraniji.

— Svi stavovi i mišljenja izraženi u tekstu su isključivo autorova i ne odražavaju uredničku politiku platforme Hoću.ba.

(Visited 55 times, 1 visits today)
Podijelite članak:
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter

Comments