XII

5 apr
Luka Bošković

Nastala je zbrka u gradu, trčali su ljudi ka trgu
Neki su plakali, neki su vikali, ali su svi trčali
Vidjeti šta se to šokantno preko noći desilo.
Šta se desilo? Momak, sin stolara, se objesio.

Već je koža poplavila, a prsti i nos poljubičastili
Oči suhe od suza isplakanih, mozak ugušen
Kapilari na licu ispucali, udovi mlitavo vise,
Vrat modar, plav i slomljen, a oči u nebo uperene.

Dođe gradski sveštenik i u tišini spusti tijelo.
Nosi leš momka sveštenik sve do groblja,
Ali samoubice pokop ne zaslužuju, kažu knjige
Samoubice će kao u životu, tako i u paklu gorjeti.

Sveštenik uze lopatu, iskopa grob u zemlji svetoj,
Bog je milostiv i oprašta, oprašta grijehe i voli
Bog je stvorio čovjeka na uzora sebi, ali čovjek
Ne uzima Boga za uzor i ne želi da prašta.

— Svi stavovi i mišljenja izraženi u tekstu su isključivo autorova i ne odražavaju uredničku politiku platforme Hoću.ba. —

(Visited 58 times, 1 visits today)
Podijelite članak:
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter

Comments