Vreme je za tvoj “Puzzle”

23 okt
Minaaa

Život je nepisano pravilo…

Ali, uvek će postojati to ALI…

***

Mi smo ljudi  iuvek nešto želimo ili moramo da pišemo. Tako se godinama vrtimo u krug. Pišemo i brišemo.

Kada bi pisala, napisala bi reč ljubav i tada bi stala na tome. Zamišljena tako gledala bi u tu napisanu reč, a prsti bi nepomično stajali nad papirom. Olovka je već zastala. Bez tačke, zareza i onog“ALI.”

Gledala sam u tu napisanu reč.Zaboravila sam na vreme i prostor. Kroz ta razmišljanjaprolazila mi jekrozglavupomisao. Da, nekako su puna usta kad se izgovori reč ljubav, nekako duša bude ispunjena, oči veselije  i osmeh koji se rasteže preko lica, od uha do uha.

Bilo me je strah da izgovorim reč ljubav. Ali, neki čudan stanovnik moje duše bio je veliki zaljubljenik i samo je ponavljao, tu reč ljubav.

***

Zašto umesto reč ljubav, kažem tu?

Puno je razloga! Kada je srce povređeno, duša rasuta, a oči dobro znaju koliko je palo suza na pod moje lažne sreće.Teško je to kada postaneš“Puzzle”i kada svaki delić sebe moraš da tražiš i sastaviš. Bolno je za dušu kupiti ono što je od nje ostalo.

Odlučila sam! Došlo je vreme da svoju dušu sastavim i sve deliće pronađem. Težak posao me čeka…

Počela sam!

Prva spajalica je predstavljala sve ono što me je slomilo, a to su bile uspomene i ružna sećanja.Njih sam bacila i zamenila novim.

Više malih spajalica koje su činile drugu grupu su bile boje kojim sam ušarenila svoj kutak.

U trećoj grupi bile su spajalice koje su činile slike na kojim sam srećna, a to je primer kako lažna sreća može da te košta. Sve sam ih pocepala i bacila.

Četvrtu grupu činili su pokloni koje sam sa osmehom prihvatila i kao dete im se radovalainjihsambacila.Nekeparfemesampoklonila, jernemamosvi u životugorkemirise.

Do pete kada sam došla, videla sam da sam na redu JA. Da, to je bilo moje“novo JA.”

Tada sam stala ispred ogledala i rekla sebi: Šta ti fali lutko moja, vidi kakve potencijale imaš i ti ćeš tako lako da digneš ruke od sebe. Bio je to korak kada se moje samopouzdanje vratilo.

U daljim koracima spajanja i vraćanja sebi, odlučila sam sve da promenim. Vratila sam se! Otišla sam u shopping!

Kupila sam nove stvari, nakon što sam stare bacila, jer imale su miris prošlosti. Izašla sam iz starih cipela koje su dosta hodale prašnjavim putem rasute boli. Ušla sam u neke nove, toliko nove da samnanjimamogla da vidim izraz lica sa natpisom na čelu „NOVA JA“.

Tako sam došla pri kraju svog Puzzla, ali ostala je jedna spajalica i ona se zvala sreća. Za njom sam tragala!

Koliko god bilo teško nisamo dustala odsvog spajanja. Samo mi je malo trebalo vremena da tvrđava mog srca pusti tu sreću i poruši zidove sazidane boli.

Nisam ni bila svesna da je baš ta poslednja spajalica postajala moja mirna luka.

— Svi stavovi i mišljenja izraženi u tekstu su isključivo autorova i ne odražavaju uredničku politiku platforme Hoću.ba. —

 

(Visited 36 times, 1 visits today)
Podijelite članak:
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter

Comments