U sparnoj radionici, pod slabom svetlošću lampe, radnim stolom titraju ostaci rezanog čelika. Redžijevi prsti su lepljivi dok prelazi preko drvenog potkova trocevke. Konačno je zadovoljan varovima. Sada potpuno liče na model čije je sklapanje gledao na Jutjub kanalu jednog Rusa, bradonje koji ručno izrađuje najrazličitije vrste oružja koristeći predmete za svakodnevnu upotrebu.
Sa stola uzima patrone i otvara trocevku. Gura municiju u cevi, sklapa mehanizam i tri puta štekće repetirkom. Podiže oružje prema sopstvenom odrazu u zatvorenom prozoru, cilja u osenčeno lice, čelo obmotano trakom sa jin-jang znakom. Levo oko mu je pod opsadom tamne masnice. Imaće pravo na tri pokušaja i to mu se čini kao dobra kvota. Okreće se i vidi na zidnom kalendaru, prekosutra je Petrovdan. Već sutra će Obrenovac biti omađijan vašarom, ali odlučuje da ne pozove Ignjata.
Hvata poklopac TA peći, povlači ga u stranu, šteka kratež između staklene vune i šamotne cigle. Glasno kine, kratko sam sebi opsuje mrtvog oca, pa prstima obriše oči. Vrati poklopac peći u ležište, šmrkne i ostane da osluškuje dok se ne uveri da pred kućom nema nikakvog zvuka.
Svi stavovi i mišljenja izraženi u tekstu su
isključivo autorova i ne odražavaju uredničku politiku platforme Hoću.ba. —
