Vatra preko lica

25 aug
Goran Korunović

Poluotvoreno jutarnje nebo
i testo neispavano do veličine
vazduha se nadulo,
a mene uspravni ovan vodi za ruku
i gde god bi svetlo kroz lišće
usporavalo
ovan bi zrake pomerao kao zavese
i vodio me napred ka jednom
otvoru pri vrhu čestara,
iz vunenog kreveta probudio me ovan
i malo je sanjanog daha
u svoje rogove savio,
zubima je pokrivač
sa postelje svukao
i rekao mi moraš nešto da vidiš,
nešto je pod oblacima iznad gora,
moj ovan ugojen
kao izlomljeni kantar
i čelom kroz ogradu obora
podignut,
iz stene izvučen nakon što je
glavom minerale probio,
drži me sada za ruku
na proplanku povrh brega
i pokazuje mi gledaj odavde
čisto se vidi,
odavde ti se ukazuje
iako vidim na nebu
ničega nema osim ugljene gromade
u jato vrana naglo razbijene
i mutne svetlosti iz belog grozda
naleglog preko ivice
brda,
jablanovi izrasli po obodu polja
i jučerašnji vetar
povija današnju livadu,
ničega nema a moj ovan
ponavlja gore gledaj
i bradu je podigao i oči mu
medna kašika
ka oblacima izdužuje,
samo odsjaj
nekakvog lebdećeg plamena
po njušci mu valove podgreva,
nigde izvrnutog požara na nebu
samo ljiljani pucketanje varnica
raspiruju
i konjici kao pred dimom
putanje seku
i travnata senka
nevidljivog plamena
uspinje mi se uz runo

-Svi stavovi i mišljenja izraženi u tekstu su isključivo autorova i ne odražavaju uredničku politiku platforme Hoću.ba. —

(Visited 1 times, 1 visits today)
Podijelite članak:
Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on google
Google

Comments