Udica

4 okt
Nataša Kasaš

Trnjenje u kutnjacima
vilica od plastelina
zarijem se u te oči
oštrom udicom
iz priča s porukom.
Opet zaboravljam da dišem
izdah je osmeh
udah je predaja
sklopim kapke
i pustim da me nosiš
tamo gde nema nikoga
gde ima puno nas.
Međuzvezdani prostor je najzad ispunjen
krivimo vreme jer nam se može
spaljujemo sunca jer umemo.
Jedan pogled je atomska bomba
kroz formulu zlatnog preseka
sravnjujemo sa zemljom
tvrdo postojanje besmisla
dok ne ostane samo miris spaljivanja.

Svi stavovi i mišljenja izraženi u tekstu su isključivo autorova i ne odražavaju uredničku politiku platforme Hoću.ba. —

(Visited 16 times, 1 visits today)
Podijelite članak:
Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on google
Google

Comments