U korak s vremenom

20 dec
Sinan Džaferović

Ono što mi najviše ide na živce i što je vezano za moje priče je to da postajem naporan sam sebi s tim što ponavljam dvije stvari, a to je da sam zahvalan i da pišem o prijateljima. Lijepo je biti zahvalan, jer je to dovoljan pokazatelj da cijeniš neke stvari i da si zreo na neki način, ali kada to naglašavaš više puta onda to postane malo iritantno. Naravno da treba biti zahvalan što ovako, tako i privatno, jer čim se počneš bahatiti sa nekim stvarima, ti te stvari počneš polako, ali sigurno gubiti, jer ako ne cijeniš prisutnost nečega ili nekoga uskoro i ostaneš bez toga. Reče mi tetka danas kako ne može vjerovati kako ovako mlad čovjek može da ima zrelosti i iskustvo poput čovjeka koji ima recimo 50 godina. Zaista se iskustvo ne stiče sa godinama, nego iskustvo ovisi o prethodnim događajima koje si iskusio na svojoj koži i ti događaji ma koliko se činili teškim, donose određeni nivo iskušenja tebe kao osobe, ali i lekcije, odnosno iskustva. Tokom vremena sam naučio da šutim, u smislu “gledam te, analiziram te i šutim”. Ukoliko ima neki konflikt među nama, radije ću se povući i šutjeti, nego derati se na tebe i iskaljivati hir na tebi, jer dobro poznata činjenica je ta da su prazni mozgovi najglasniji, a ja (ma koliko to Arogantno i narcisistički zvučalo) sebe ne smatram praznim mozgom. Postoji granica do koje možeš ‘uzeti furseta’, ali treba biti dovoljno pametan da poštuješ sebe i ne dozvoliš sebi da pređeš tu granicu, moraš znati kada da prestaneš ako nešto uzme maha i ako se nešto otme kontroli. Na kraju dana sve ti je u kontroli i u balansu, moraš imati percepciju dovoljno toliku da vagaš stvari, jer je sve u balansu I koliko god mi bili dobri ili se predstavljali dobri, u nama mora biti mutne vode makar trun, zajedno s tim crnilom koje nosimo u sebi. Bez tog istog crnila ne bi bili dobri ili bolje rečeno koliko god bili loši ipak mora postojati u nama nešto ljudsko, nešto prirodno skriveno u nama što priliči ljudskim potrebama. Roditelji često govore da na ovom svijetu nema pravih prijatelja, ja u jednu ruku se ne slažem s tim, jer nekada roditelji ne znaju za naše privatne stvari koje znaju naši prijatelji i možda su baš ti prijatelji uzrok zbog čega smo mi danas živi i zdravi, samo što je nekada okolina izopačena, pa iskorištava dobrotu onoga koji ima nešto u sebi ljudsko i koji nastoji pomoći iz neke ljudske potrebe, jer bi ista individua osjećala grižu savjesti da to ne učini. Ukoliko pomažemo nekome da bi nam se vratilo ili da bi se hvalili, bolje je da ne započinjemo ništa ni sa kim, nikako. Biti potpora i pomoć bezuslovno je najljepša stvar, jer ljudi rijetko u ovim vremenima imaju nekoga ko će ih gurnuti makar par koraka naprijed da ih ohrabri kada je to najviše potrebno i treba gledati da se razlikuješ od okruženja u kojem se nalaziš 100%. Ne znam kako vi razmišljate, ali gledajući svoje okruženje gdje je većina sadistična, egoistična, nezadovoljna i depresivna, čovjek poželi da ne bude takav. Tradicije su ok, lijepo je njegovati tradiciju kao folklor i hvaliti se tom vrstom tradicije, ali imati depresiju, egoizam i sadizam i smatrati to jednom vrstom tradicije dok svi mašemo rukom kao da je nebitno, natjera čovjeka da bolje razmišlja i da se prosto ne uklapa u većinu. Neke stvari nisam mogao birati, kao kad I gdje ću se roditi, ali šta mogu kasnije birati kasnije je da mijenjam svoj mentalitet i sebe kao jedinku, a to je veoma bitno za kasnije napredovanje u životu, jer ako si samouk i ako ne dozvoljavaš drugima da te hrane tradicijom i mnogim nepisanim pravilima koja se njeguju (a ne bi trebala), počneš se izdvajati i počneš viđati bolje neke stvari, to jeste slika ti je jasnija, pa te onda zbog istog tog razloga smatraju ludim i vode psihologu na provjeravanje, jer misle da imaš autizam. Tradicija je ok, ali da bi napredovali potreban je upgrade i ići korak s vremenom.

— Svi stavovi i mišljenja izraženi u tekstu su isključivo autorova i ne odražavaju uredničku politiku platforme Hoću.ba. —

(Visited 33 times, 1 visits today)
Podijelite članak:
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter

Comments