Oprezno hodam po žici,
da smrt ne uzburka vazduh.
Gledaoci kao čiode,
pobodeni u sedišta,
čekaju da padnem.
Nekad namerno napravim pogrešan korak
i jako se zaljuljam u stranu,
da ih konačno razbudim.
Ako udarim u tlo,
hoću da za sobom dignem prašinu.
Svi stavovi i mišljenja izraženi u tekstu su isključivo autorova i ne odražavaju uredničku politiku platforme Hoću.ba. —
(Visited 31 times, 1 visits today)
