Sve je isto, osim

10 jan
Anđela Prijović

i ovog jutra
dižem kosu u rep
konjska griva
jača od košave
staljingradska bitka
između mojih dlanova

svaki front je pogrešno
skretanje
oblačim zastavu i letim
mene su donele ptice
na ovaj svet
moja mama je feniks
i ja ću jednom
ako budem mama

onda dižem glas
iznad grada
iznad stotinu glava
više stotina
krvava je ovo revolucija
žena

ja nisam ista, mama
al sve je isto,
osim ratova
rat je tamo gde je država
umesto krila noge širila.


zašto volim leto

kroz svoj pupak vidim Sunce
zraci mi pešače porama i
znam da je dobro
biti ozlojeđen i go
u meni su sva tvoja leta
gorak ukus morske soli
bosa stopala kad’ ih pesak otima
kratak dah i duge noći
more je izgovor za početak
more laže i obećava
više nego ti
more me svojom bojom
mokro voli
pa ipak,
moje ključne kosti zahtevaju
da tvoj vrat tu
stanuje vekovima
jer treba pripadati suv
ožiljci na čelu zarastaju
kada govoriš
čak i kada trapavo govoriš
odrastamo pogledom
između prstiju imaš vrtove
u kojima se nikad ne izgubim
pokipim kao mleko
kada zakasniš
a kasnio si
čitav jedan život
svakako,
tapkam se sličicama
na pločniku
i namerno gubim vreme
dok priznajem:
menjam more za tebe.

– Svi stavovi i mišljenja izraženi  u tekstu su isključivo autorova i ne odražavaju uredničku politiku platforme Hoću.ba.-

(Visited 2 times, 1 visits today)
Podijelite članak:
Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on google
Google

Comments