Sumeja
Istinita priča;
Ona čvrsto stoji na nogama,
trčim iza tebe, seko pratim te,
moja duša osmeh tvoj da veliča,
a ti,boriš se sa svetom svim snagama,
da se u snu tebe svi sete.
A šta je to sestra?
To je neko ko me uvek razume,
mlada majka,velika duša,
kao reka nebeska što šumom teče bistra,
rekoh šume,
crta meni ona svake noći šume,
što moju tugu i sreću uvek sluša.
Moja druga mama-moj prvi prijatelj,
čitavog života zvali su te sestra,
jer to si bila
i to si ostala,
od tamnih oblaka moj si večni branitelj,
suze u tvoje krilo klize,
srce jako tebi lupa iznutra.
Pevaj mi uspavanke,čuvaj tajne mi,
zauzvrat traži malo,
uzmi me za ruku i vodi me putevima,
idemo stazama zajedno naših snova,
ne puštaj mi ruku,kao zvezda nestaću.
Budi mi vodič večni kao Mesec zvezdama,
prati me i noću na nepoznatim stazama,
drži me na ramenima,samo još malo,
hoću da poletim,
da zvezde uhvatim,
nebo,nećeš imati sestru koju ja imam.
Kad ptica poleti uz pomoć krila,
seti se da si mi najbolja sestra uvek bila,
samo me zagrli da svet izgleda lepše,
tvoje oči u mraku blistaše.
Tople oči tvoje u mislima mojim,
tvoj osmeh prvi u sećanjima mojim,
čista srca,otvorene duše.
Kada sam tužna,na licu osmeh mi izmami,
ti si kao dragulj koji sija i zrači,
kada odem,tuga negde u ćošku se osami,
budi se kad san postane jači.
Divno je imati sestru kao što si ti,
slatka molitva si za novo jutro,
kao da u tvom osmehu postoji neka magija,
obasipaš me svojom nežnošću,
moja si vila, sestrice moja.
Sladak je sestrin glas,
kad obuzme me tuga neka,
moj si cvet u bašti života,
zagrli me jako noćas,
dok sanjam putovanja s tobom daleka,
kroz zvezde,raste u meni sestrinska divota.
Bila je prvo dete,
dugo vremena bila je sama,
kruna svoje porodice da budete,
željicu je zimskog jutra poželela moja mama.
Posebno draga koja bi učinila sve,
meni najlepša i najbolja na svetu,
jedna,
jedina,
posebna osoba mog srca-to je moja sestra.
—Svi stavovi i mišljenja izraženi u tekstu su isključivo autorova i ne odražavaju uredničku politiku platforme Hoću.ba. —
