Sud ljubavi

23 jan
Emina Kozica

Dođe tako vreme kada žena sniva ljubav, muža, decu… Nada se! U toj zanesenosti ne vidi pad i bol koju druga strana zadaje. Da, to je žena koja voli, ljubi, moli, prašta, ali sve do jednog momenta kada svati da svi odu i tada ostaje sama sebi. I zato kažem: Ka vragu i ta ljubav, nauči voleti sebe, jer drugi te mogu voleti ili ne…

*

I evo gde sam! U sudnici. Gde upravo počinje parnica moje duše, najvećeg zatvorenika mog tela. Časni sude srca moga, Obraćam Vam se sa zahtevom da je moja duša ranjena i tražim naknadu svojih emocija. U svom zahtevu ističem: “Da je sve što sam rekla i učinila bilo iz srca. Ako je moja ljubav iskrena neka svaki dokaz ide na moju štetu. Takođe, ističem da je druga strana neko ko je od svojih emocija pobegao i nije se pojavio danas, već je poslao zastupnika kao da je on poznavalac njegove duše. Cenim to kao jedan kukavičluk i slabost. Najlakše je pobeći i ostaviti sve nedorečeno.

” Sud: Jesu li prazni hodnici njegove duše? JA: Ne! Nisu Časni sude! Kroz njih prolazi tuga za onim što ne može imati ili neće, a ujedeno se sa tugom šeta i nova ljubav kao lek njegovog srca. Sud: Da li je njegova duša prazna? JA: Pošteni i časni sude pred vama priznajem da ću o njemu sve najbolje govoriti. Jer, on je neko ko je bio deo moje duše. Morao je otići. Ovde se ne sudi njemu, već meni. Jednoj grešnici, što ga je volela. Kao dokaz prilažem pismo upućeno njemu.

Pismo upućeno njemu…. 07.07.2007.godine.

Dragi moj,

U ovim kasnim satima, kad kiša lagano pada i udara po prozoru, razmišljala sam o tebi. Ne mogu reći o nama, jer mi to nikad nismo ni bili. Koliko god da sam nešto osećala prema tebi morala sam da ugušim i pustim te. Pustila sam te da bi bio srećan, jer je to bila i moja sreća. Znam da nikad nećeš biti moj i da nas je sudbina postavila na nekakvu čudnu stranu života. Pišem pa izbrišem, spakujem pismo i ne pošaljem. Teško je to, zar ne. Znaš koliko god bila jaka, slomljena sam iznutra na stotine delova. Teško je sve to ponovo sastaviti. Krenuti i reći: Idem dalje. Jako je teško, ali takva sam po prirodi da mislim da će biti sve dobro, jer jednom mora biti. Poštujem tvoju želju da u životu imaš sve što do sada nisi imao. Lepo je to. Ali, uvek je postojalo to “ali”. Problem je postajao kada je težina reči i dela postajala suprotna od tebe samog. Znaš krhko i jako navino izgledam, pa su ljudi skloni da glume i predstavljaju se kako im odgovara, a da ni sami ne znaju kakva se jaka žena krije iza tog navinog lica. Dala sam previše, a premalo dobila. Već izvesno vreme razmišljam kako ti nisi ni bio vredan toga, jer nisi znao da ceniš. Nisi hteo da otvoriš vrata srca meni, jer si imao pogrešnu percepciju o ženama. Za tebe su sve iste, samo zavisi iz koje ih bašte bereš ili kupuješ. Izvini, što sam volela i bila iskrena. Što sam bila to što jesam. Neko ko ne nosi maske i obojena lica. Imam jedno i volim ga. Za sebe sam unikat i orginal. Jer voleti sebe nije sebičnost, već poštovanje sebe kao bića. Ne krivim te jer nemam razlog i želim da te vidim srećnog. Iako si mi često pričao o toj sreći, a u suštini sam znala da si neko ko je u dubini duše jako potišten i zatvoren. Odlazim, jer tako je bolje. Okrećem novi list svog života i duboko ću udahnuti svu radost života. Nadam se da ćeš i ti. P.s.. Znaj da ću uvek biti tu za prijateljski razgovor.

*

Zato mili moji ne sudite pre nego upoznate osobu do koje vam je stalo. Ne trčite za onim što niste dobro upoznali. Možete se saplesti o vašu lažnu osudu. Jer sve što ste osuđivali može biti samo osuda vaša. Niko od nas nema pravo da sudi, jer dobro znamo ko nam jedino može suditi. Suditi je najlakše, ali doći do prave isitne teško je i bolno. Budite jaki da prihvatite sve što vam ide u susret i ne sudite mu prebrzo, pre nego ga upoznate.

— Svi stavovi i mišljenja izraženi u tekstu su isključivo autorova i ne odražavaju uredničku politiku platforme Hoću.ba. —

(Visited 147 times, 1 visits today)
Podijelite članak:
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter

Comments