Stres loptica

2 feb
Anonimno

Ja nisam tvoja stres loptica. Ni tebi poslom iznervirana majko, ni tebi životom nezadovoljna profesorice, ni tebi nadrkani šefe, ni tebi arogantna šalterušo. Nikome. Ja nisam vaše sredstvo za iskaljavanje bijesa, ljutnje, frustracija, nezadovoljstva, tenzija. Ja sam dijete, učenik, žena, osoba. Još jedno u ovom svijetu izgubljeno biće. I baš kao i vi imam dovoljno svojih problema, pa ne vrištim na prvu osobu koju ugledam. Šutim, i plačem u sebi. Zato, molim vas, činite isto, ili barem pokušajte. Ja sam trula višnja na grani koji čeka malo jači vjetar da padne za tlo. A možda upravo tvoj povjetarac stvori oluju zbog koje ću pasti, i dok me gazite vašim riječima, uvenuti, istruliti skroz.

— Svi stavovi i mišljenja izraženi u tekstu su isključivo autorova i ne odražavaju uredničku politiku platforme Hoću.ba. —

(Visited 51 times, 1 visits today)
Podijelite članak:
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter

Comments