Strepnja ili čežnja

11 nov
Bakira Mavrić

Osećam da u meni nešto tuguje,
nema nikog da sa mnom druguje,
pomalo drhtavo,
pomalo bolno,
misli moje plutaju u glavi plavo,
bez svitanja traje to stalno.

Osećam da
nešto u meni veliko raste,
strepi u meni jedan tračak nade,
čeka nestrpljivo da poraste,
sijaju u meni zlaćane,male zvezde.

Ali drhtavica stoji i ne mrda,
misli moje lete kroz hiljadu zelenih brda,
nemoj mi odmah prići,
ne znaš dokle će duša moja ići.

Pevaću ja pesmu tebi ovu drhtavu,
ne spuštaj dole suze slane i glavu,
jer tebi niko neće moći reći,
kako je to biti drug samoći.

A ako ste videli dno moje duše,
onda ste videli
kako gorčina i čežnja duboko guše,
nade i želje u jednom trenu ruše,
ptičice u meni nešto novo pevuše.

Daj mi da osetim dašak vetra,
da progutam kap te gorčine,
što u meni čežnju gori kao vatra,
daleko ide sve od pučine.

Istina je ta da čovek strepi i strada,
pokupi melanholiju koja se jada,
ljutnja – izneverena nada,
duša umire i nestaje tako mlada.

A onda u svojim nadama bivaju razočarani,
u svojim iščekivanjima prevareni,
kad čovek očajava,
uvek treba da se nada,
a kad se nada,
treba da sumnja.

Možda ćeš jednom doći,
hiljadu miriše noći,
svako se jutro čežnja ponovo budi,
prirodi plodove nove nudi.

Ko za tebe nije plakao i patio
taj nikad nije voleo,
ko sreću u nevolji nije pratio,
taj se za srce teško ujeo.

Čežnja tebi u vazduhu plovi,
nova se radost svakog jutra rodi,
misao o tebi noću voli da lovi,
okolo za ruku da me drži i vodi.

Ali strepnja postoji,
drveće meni po osećanjima boji
i ono postoji,
samo na jedno stoji,
a ako ipak jedno od drugog odvoji,
onda osmesi ljupki na nebu su tvoji.

Čežnju osetićeš moju,
osmeh sve novo će tebi dati,
jer u tebi ne sme ništa da pati,
kako drveće zemlji daje rajsku boju,
i u novu te boju boji.

U ljubavi je najlepše da se sanja,
čeka i da se čuva tajna,
lepše je sve to od pisanja,
da se bez sreće piše bajka bajna.

I koliko se puta ponovo sve broji,
čežnju da utolimo,
sa strepnjom da ćutimo,
što od sreće idu sećanja daleka,
sve okolo mene zove tebe i čeka,
noćaš čeka tebe čudna senka
neka,
kada sreća mi prilazi ponovo izdaleka,
poput zvezde
na zemlji padaju srca meka,
ponovo po tebe doći će
strepnja i čežnja neka,
ali samo ako se čeka.

—Svi stavovi i mišljenja izraženi u tekstu su isključivo autorova i ne odražavaju uredničku politiku platforme Hoću.ba. —

(Visited 8 times, 1 visits today)
Podijelite članak:
Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on google
Google

Comments