Smenjujemo se iz noći u noć,
uz njenu postelju
šapućemo gluposti,
samo da ostanemo budne,
sedimo otvorenih očiju,
ispravljenih leđa.
Zaustaviću smrt
ako krene ovim hodnikom.
Reći ću joj.
Reći ću joj …
Sve oko nas je oštro na
sve se možeš ubosti,
podseća me
na vreme u Srbiji.
Mladi gore
na svetlima kockarnica,
na jecavoj muzici
po ulicama.
Crkva je sveta,
knjiga ukleta.
I život ističe
dok, ništa
se ne dovodi u pitanje…
… A ona misli da ćutim
jer sam besna.
Pored aparata za kafu.
U sred noći.
Ja ne znam šta mislim.
Samo da ostanem budna,
sedim otvorenih očiju.
Zaustaviću smrt
ako krene ovim hodnikom.
Reći ću joj stoj,
reći ću joj stoj, ko ide…
Isprsim se.
Sećam se Srbije
i bilborda
za agenciju
o nalaženju
partnera. Sećam se
kad je dotle došlo…
…Ona me samo gleda.
Čeka
reč
da se nadoveže.
Zaustaviću smrt
ako krene ovim hodnikom.
Reći ću joj stoj, ko ide,
reći ću joj stoj, ko ide, smrti, šta ti misliš ko si?
– Svi stavovi i mišljenja izraženi u tekstu su isključivo autorova i ne odražavaju uredničku politiku platforme Hoću.ba.-
