Sebične suze
Gušim bol u suzama,
onu bol najsebičniju,
što mrzi samu sebe,
što želi da bude samo pored tebe.
Ti odlaziš gdje ti je bolje,
tražiš dom za svoje snove,
a ja te sebično želim ovdje
gdje truneš i umireš.
Hoću da sakrijem,
neću da nedostaješ,
al’ svojim sebičnim suzama te trujem,
ostani sa mnom da tuguješ.
Istina je i da se radujem,
ne trebaš da samuješ,
ali još veća istina je
da želim sa mnom da umireš.
Dan za danom,
zajedno da blijedimo,
baš onako kako samo mi znamo,
čangrizavo i nesretno.
Spavaj sa mnom i našom željom
da noć ne prospavamo,
da se nikad ne probudimo,
da želimo da odemo.
Znam da umireš od želje,
želiš da ideš,
a ja umirem od želje
da sa mnom umreš.
Sebično zahtijevam da ostaneš,
sebično da me voliš,
sebično ti želim smrt
sebičnim snovima tvojim.
Teodora Butković
— Svi stavovi i mišljenja izraženi u tekstu su isključivo autorova i ne odražavaju uredničku politiku platforme Hoću.ba. —
