Reality show, al’ realno

26 okt
Belma Palavra

Da, to je ona vrsta TV programa koju niko živ ne prati, ali eto opet nekako svi znaju šta se tamo dešava.

Kao neko ko TV gleda vrlo rijetko, mogu reći da kad gledam, gledam sve što mi je zanimljivo, ne opterećujem se s tim da li je to nešto vrlo korisno ili nešto što je samo zabava – meni je i to korisno, TV valjda i služi najviše za zabavu, pa ako me zabavi bar sat vremena dnevno, smatram da mi je TV program taj dan bio od koristi.

Mislim da je jedina istina o reality show programima, a oko koje se svi slažu, ta da ih ima previše.
I pri tome ne mislim samo na naše regionalne programe te vrste, već na sve relity-je koje možemo pratiti gdje god u svijetu da se dešavaju.

Ono što realno, a sa sigurnošću mogu reći o tome jeste da ima tu svega, baš svega, ali da se zato može i probrati.
Oni kritični u svakom smislu (najblaže rečeno) se mogu jednostavno ignorisati. Daljinski upravljač je divna sprava koja taj potez znatno olakšava.
Ali mora se priznati da ima i onih koji su zaista kvalitetno osmišljeni, imaju vrhunsku produkciju i čak se može nešto korisno naučiti od tih učesnika.

Zašto se uopšte baviti ovom temom, pitanje je sad?

Pa zato što je i to jedna od društvenih tema – a živimo u nekom društvu i posebno zato što je sveprisutna i što je vrlo omiljena (ali o tome se šapće i šuti, da slučajno ne ispadnemo neobrazovana stoka – nema veza što većina tih istih pažljivih svakako to pokaže kroz mnoge druge teme).

I dosta brate više te svijesti da je reality program sinonim za nešto što je dno dna i što gledaju samo budale.
Jer ako to mislite, onda ste vjerovatno gledali samo njih par i to vrlo loših pretpostavljam, pa ste požurili da odmah osudite nešto o čemu ste zapravo vrlo malo informisani – koliko znam i to tako rade samo budale.

I da ne zaboravimo još nekoliko realnih reality situacija…

1. Nije kriva ni TV što to prikazuje (samo prati trend i pri tome odlično zarađuje), a ni ljudi koji se tamo takmiče (samo pare uzimaju – i to dobre pare, promovišu se i oni malo pametniji naprave neki svoj biznis od toga).
2. Kriv si ti što gledaš i time im daješ značaj i podršku, a da ti lično nemaš apsolutno ništa od toga, pa se zato i praviš da ti je to fuj.
Zašto bi ti išta na TV-u bilo fuj, uzmeš daljinski i fino prebaciš na drugi kanal, kraj priče. Tako ne uspiješ ni saznati koliko je fuj. A čim znaš da je fuj, dno dna i sl., bojim se onda da ti to itekako gledaš, pratiš, a vjerovatno i na YT-u tražiš ono što ti je promaklo.
3. Milioni ljudi gledaju, a svi se kao zgražavaju na sam pomen tog TV formata. Pa majke vam mile ko onda to gleda i odakle taj nevjerovatni share gledanosti ako nam je svima fuj i svi smo neki nivo i taj kič nam je ispod časti, odakle?
4. Ko npr. pošalje 300.000 poruka da glasa za nekoga tamo koga vidi prvi put u životu, i to samo na TV-u, i ko mu je zapravo potpuni stranac?

I da zaključimo, sram vas bilo vašeg lažnog morala – u svim segmentima života, jer ovo sigurno nije jedino o čemu vrlo rado lažete svaki dan, ako ćemo realno.

— Svi stavovi i mišljenja izraženi u tekstu su isključivo autorova i ne odražavaju uredničku politiku platforme Hoću.ba. —

(Visited 41 times, 1 visits today)
Podijelite članak:
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter

Comments