Razgovori sa sobom (Part 1)

22 mar
Berina Huskić

Budim se kao u nekoj ludoj okolini i vidim malenu sebe kako sjedi i gleda u mene. Razaznavam ozbiljan pogled na licu. Šta ako nisam budna? Je li ovo samo neka luda fikcija u mojoj glavi? Postavlja se niz pitanja u mojoj glavi na koje nemam odgovor. Možda je ovo samo neka igra neke više sile. Šta ako nije? Šta ako je stvarnost? Šta ako ništa osim ovoga ne postoji u ovome trenutku?
– Diži se!
– Ti…Ti si ja?
– Jesam.
– Jel ovo neka fikcija?
– Možda. Diži se sada.
Iskreno slutila sam neku ozbiljnu priču. Jel se ovo moja savjest igra sa mnom?
– Nego, da li si razočarana?
– Mnogo.
– Izdala si me, znaš. Ubila si me. Dijete u sebi.
– Misliš ubili su te drugi?
– Misliš, dopustila si me da me ubiju?
– Pa, da li je do mene?
– Da li vi odrasli vremenom postajete gluplji, ili?
– Igraš se riječima.
– Ubila si dijete u sebi, izdala si sebe i svoje dječije snove. Držiš se samo tog oklopa odrasle osobe koja uopšte nisi. Nije te briga za dijete u sebi. Misliš da će ti hladnoća pomoći, a ne pomaže. Postala si takva kukavica… Samo čuvaš sebe i nikoga drugoga.
– Dakle, misliš da sam sebična?
– Itekako, uvijek samo uzimaš, nikada ne daješ. Nikada nisi dala ljubav kada je tebi data. Uvijek si je nespretno bacala kao kost nekom tamo psu ne doživljavajući ništa osim sebe.
– Misliš da nisam pokušala?
– Ne mislim, znam. Nikada ne daješ svoju ljubav. Sebična si. Prema samoj sebi. Prema svijetu. Misliš da su svi loši zato što ih je nekoliko bilo lose prema tebi. Izdaješ sve oko sebe I pretvaraš se da te ne boli. Ja sam ti, znaš, ali te ne prepoznajem.
– Gad sam, zar ne?
– Itekakav…

— Svi stavovi i mišljenja izraženi u tekstu su isključivo autorova i ne odražavaju uredničku politiku platforme Hoću.ba. —

(Visited 131 times, 1 visits today)
Podijelite članak:
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter

Comments

Autor Hocu.ba praksa