Razglednice

20 maj
Dragana Stojanović

Razglednica, mami, s mora

 

nad uvalom zalazi sunce

topla krv ljušti se iz materice

klizi niz butine

sliva se u more

 

iz grudi teče pena

u slapovima

pljušti po belim stenama

 

nebom i morem plovi brod

ruke mog napuštenog deteta

mašu mi sa broda u daljini.

iza njega ostaje Mlečni put

 

Penelopa ex machina

 

imao je 3d mašinu u radnoj sobi

štrikala je fluoroscentnim

plastičnim koncem svu noć

u njenom ritmu vodili smo ljubav.

često sam je obilazila

pazila da se konac ne uplete

ujutru bih pila čaj pored nje, čitala i

gledala na dečje igralište

 

sada kada me zauvek tamo nema

ljubomorna sam na nju,

zavidim joj što mu je potrebna

bez pitanja obavlja zadatke

sa lakoćom rađa

male plastične 3d figure

 

Ljubav

 

tricikl, velika soba, mama

vrtim, vrtim, vrtim

od ponavljanja rastu mi noge

i glava i srce i postajem devojčica

 

kupatilo, cigareta, krv na ulošku, orgazam

ne zaboravi da zaključaš

to nikad niko ne sme da vidi

rastu mi sise, dlake, panika

 

u bašti među višnjama

zamišljam svog ljubavnika kako dolazi

i nakon što me zadovolji

kao misao nestane

 

moj brat je u vojsci,

ljubim se sa momkom koji liči na njega

trljamo se preko pantalona

zaljubim se smrtno

ostavim ga kad se ošiša

 

pričam, pričam, pričam

neprestano sebe objašnjavam

najjasnije pamtim leta

u kućici sam dojila lutku

sad imam 42, idem na psihoanalizu

možda konačno potraje

(Visited 21 times, 1 visits today)
Podijelite članak:
Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on google
Google

Comments