Priznajem, sanjar sam

11 jul
Maida Smajić Kulaš

Tako sanjam nekad da je svijet drugačiji. Da našom lijepom Bosnom vlada mir, sreća, poštovanje, i ono najvažnije što se kod nas u Bosni kaže “rahatluk”. Nekako srce zaigra, kad neko spomene “kod nas Bosanaca je to tako”. Imamo svoje riječi koje samo mi razumijemo, način govora koji samo nama odgovara. Osjeti se mili čovječe ko je iz Bosne. Ljudi sa ovih prostora daju sve da prežive, daju sve od sebe za minimalac. Po cijele dane rade da mogu porodici i sebi omogućiti bar ono osnovno. A ako hoćeš nešto da stvoriš, ne možeš sa ovom platom, kredit je jedini izbor.Odlaze ljudi polahko, svaki dan na svakom koraku čuješ “samo da je otići”. Ne odlaze ljudi što im je drago, odlaze što ih muka i nepravda natjera. Majka je željna svog djeteta, muž je željan svoje supruge. Ali niko na to ne reaguje, kao da ih nije briga što ostaju bez mladih ljudi. Nekako srce zaboli kad vidim šta se dešava i šta rade ljudima. Najbolje bi bilo da je kao iz sna, da Bosna zablista, da su ljudi srećni, zadovoljni,ovaj narod to zaslužuje. Priznajem, sanjar sam.

— Svi stavovi i mišljenja izraženi u tekstu su isključivo autorova i ne odražavaju uredničku politiku platforme Hoću.ba. —

(Visited 55 times, 1 visits today)
Podijelite članak:
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter

Comments