Možeš li da objasniš pokrete grana
I pesmu vetra dok ih dodiruje?
Pričaj mi malo više o sreći.
Šta znaš o tome pospano moje…
Jel dođe ko magla, ko dim iz odžaka;
Teče li ko voda,
Kako nam dolazi i kako se stvara?
Jel ona ko pesma ptica čoveku,
Nerazumna, lepa i daleka
Ili je nešto sasvim treće
Što svakog od nas negde čeka?
Kad naučiš da prigliš vetar i kišu
To je znak da si na putu stvaranja
Nečega većeg u tebi malom,
Nečega silnog i nečega stvarnog.
Spoznati sebe ne znači i umeti živeti,
Naprotiv, tada ćeš se ponovo roditi
Dok koracima malim kroz noć prolaziš
I sanjaš o nečemu što tek dolazi.
Ići daleko, dalje od nosa;
Voleti naizgled visoka, tuđa, neba
I nečije ptice i nečije šume
Dok ustreptalo žuriš ka novom danu,
Teoriji postanka svega
Nećeš uspeti da razaznaš snagu kad te snađe
Ono što svakom jedino treba.
Ali ne brini ni malo, šašavo moje…
Ne umeti objasniti ljubav
Je znak istinskog voljenja.
-Svi stavovi i mišljenja izraženi u tekstu su isključivo autorova i ne odražavaju uredničku politiku platforme Hoću.ba
