Planeta je tu dugo i ne ide,
ne ide gde oči ljudske daleko ne vide,
mi idemo,
biće dugo tu nakon što nestanemo.
Možda imaju duhovna uverenja
o svetu oko sebe,
možda osećaju jedinstvo sa prirodom
i životom oko sebe,
ali možda opet životinje ubijaju
i biljke čupaju,
da bi mogli jesti
i živeti.
Prirodu prati,
nikada nećeš zalutati,
jer reke ne piju vodu,
drvo ne jede plodove svoje,
oblaci ne gutaju svoju kišu.
Zelena boja – boja celog sveta,
iz nje rađa se njegova lepota,
što priroda svima uskrati,
niko ti bolje ne može dati.
Opkoljen si morem.
Sjaj guste svetlosti navire odasvud.
Pusti vetar,sedni na kamen,
neka prolazi,
ali da sa sobom od tebe ništa ne odnese.
Priroda nikada ne žuri.
Atom po atom,
malo po malo,
u prirodi je očuvanje sveta.
Priroda uvek nosi boje duha,
pokretačka snaga duše na svetu svake,
na zemlji nema neba,
ali ima njenih delova.
—Svi stavovi i mišljenja izraženi u tekstu su isključivo autorova i ne odražavaju uredničku politiku platforme Hoću.ba. —
