Pametni, stručni i gladni

16 okt
Belma Palavra

Sigurno smo već svi bezbroj puta čuli rečenice tipa “mlad, lijep, završio fakultet, odličan student bio i eno ga sad na birou, nema posla, lopovi samo za pare zapošljavaju, poštena djeca nemaju šanse” i sl.

Što uopšte nije netačno, ali sam se također bezbroj puta i zapitala zašto je to baš tako i kako je to moguće?

Kad staviš na papir izgleda ovako:

– pametni, obrazovani ljudi, nekad čak i veliki stručnjaci, a nemaju hljeba jesti;
– stalno gledaju glupe i nestručne ljude kako rade njihov posao, praveći pri tome stotine propusta, a oni i dalje čekaju na birou i ibrete se svom snagom.

Hm…

– pa moguće je druže jer ne znaš prodati svoj proizvod, šta god to bilo – proizvod ili usluga, iz koje god da si branše, moraš znati šta je marketing i kako se pravilno koristi;
– prestani već jednom pametovati kako ništa ne valja i kako nema kriterija i kako niko ne zna raditi svoj posao, jer, eto ti svoj znaš pa ga opet ne radiš nikako, ne nakaradno, nego nikako, uopšte nemaš posao;
– proguraj se na tržište stručnjače (ne bi trebalo da se mora tako gurajući, ali kod nas mora i šta je tu je), prodaj svoju priču, nemoj dozvoliti da ti drugi kroje život koji ti moraš živjeti, nego pokaži kako nešto treba, pokaži kako valja, pokaži kako se radi taj posao – pokaži zaboga svojim primjerom, praksa druže – to se traži;
– nikoga ne zanima priča, svi odma vide da je šuplja, nikoga ne zanimaš ti dok sjediš besposlen i pričaš kako šta treba – ali eto nije, kod nas je tako, šta ćeš… i završiš tako svaku rečenicu s tim pitanjem “šta ćeš?”, a koje zapravo uopšte nije pitanje, već samo konstatacija i, što je još gore, mirenje sa situacijom u praksi;
– pa kako bolan šta ćeš, pa sad sam ti rekla šta ćeš – prodaj proizvod, nametni se, javi se ljudima, reci da znaš to i to, da im možeš pomoći sa tim i tim, da praviš to i to pa ako im treba neka se jave;
– koga briga šta ti znaš ako ti to uopšte ne koristiš i kakva je svrha tog tvog znanja ako od njega ne možeš normalno živjeti – zapitaj se malo to, a ne sve svoditi na pitanje “šta ćeš”;
– iskoristi to što imaš, radi s onim što imaš, ne kukaj samo za onim što nemaš i ne razmišljaj zašto nešto ne možeš, nego se fokusiraj na ono što imaš i na ono što sa tim možeš!
– koristi svoje znanje i razvijaj kroz posao svoje vještine, sve to vremenom dođe na svoje mjesto kad se čovjek istinski trudi, pa nisu ti roditelji valjda bez veze plaćali taj fakultet – koji god da je, nijedan nije jeftino završiti i njima to sigurno nije bilo džaba, a tebi?
– kako te njih nije stid, dali su ti sve što su mogli u ruke, a ti iskoristio 5% od toga ili možda ni toliko…
– a trebao si barem utrostručiti uloženo, to je neka logika, kao kad posadiš jednu košpicu, a nikne čitavo stablo koje tokom života da bezbroj plodova;
– kako te nije stid kad vidiš da gluplji, i to baš evidentno gluplji od tebe, sa to malo mozga što imaju naprave fokus na ono što žele, raspitaju se o tome maksimalno i voze tu svoju priču do kraja gurajući je kroz sve zidove i sve prepreke i u svakom momentu i naravno da uspiju;
– uhvate se za nešto što im leži i voze to do kraja, ne osvrću se ni na šta;
– s to malo pameti što imaju oni to mogu, a ti ne možeš s tom svojom ogromnom pameti i znanjem – ma nemoj;
– eh, pa vidiš, nije tačno da ne možeš, već ipak ne znaš, svašta nešto znaš, ali prodati svoju pamet kao svaki pametan čovjek, eto ipak ne znaš;
– pa nauči druže, čovjek uči dok je živ (to sigurno znaš), pa primijeni već jednom u praksi i konkretno sve to što znaš, pa da i drugi čuju da znaš, pa da shvate da im za nešto trebaš, pa da i ti konačno možeš hajrovati nešto od te velike investicije zvane obrazovanje;
– sve što radiš i znaš mora imati minimalno jedan cilj: da ti plaća račune i donosi hljeb na sto, inače je bezvrijedno i obično gubljenje vremena!
– i ne misli da ti nešto ne možeš jer ti nema ko pomoći u tome da uspiješ, to je totalna zabluda!!!
– dobio si najvažniju i najveću pomoć koju si ikad mogao dobiti i koja je svakome najpotrebnija – Božiju pomoć si dobio druže kad si se rodio prav, zdrav i u pameti, a još si dobio i krov nad glavom i zaštitu porodice i obrazovanje (što je veliki bonus), haloooooo pa šta ti više treba, TO su svi preduslovi (i više od toga) koji su ikad ikome trebali za bilo koji uspjeh!!!

Eto, dragi svi, a posebno mladi ljudi, razmislite malo o ovome i krenite u akciju.

Samo vi možete svoj život dovesti u red, neće niti treba to iko drugi da radi za vas, a ako baš ne može ovde, onda može negdje drugo – i to je normalno, idite u svijet, provjerite šta tamo ima, nije zabranjeno.
Samo nemojte patetisati, padati u depresije i misliti da ste nemoćni.

Slobodno budite sretni i zadovoljni sobom, zaista imate puno pravo na to!

— Svi stavovi i mišljenja izraženi u tekstu su isključivo autorova i ne odražavaju uredničku politiku platforme Hoću.ba. —

(Visited 26 times, 1 visits today)
Podijelite članak:
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter

Comments