Ostrvo od ljudi

28 jan
Emina Bogdanić

Na ovom pustom ostrvu satkanom od ljudi,
ja nikog ne znam,
osim lika tvog.
Ja imam tebe.
Ti imas mene.
Oko nas gomila,
guzva,
rulja,
masa.
Cudan strah grlom vlada,
neda mu glasa.
I kada bi prozborio jezikom,
nista jasno bilo nebi domorocima.
Ne mora, neka ne razumije
koliko snazno je kada neko
nekog ima.
I oni negdje daleko
zajedno loze vatru samoce;
zubato sunce oktobra
zna, tacno, kuda hoce.

A guzva se guzva,
koraca ulicama
poput pokvarene ploce.
Samo, neka tebe.
Kraj srca mi budi.
Na ovom pustom ostrvu satkanom od ljudi.

— Svi stavovi i mišljenja izraženi u tekstu su isključivo autorova i ne odražavaju uredničku politiku platforme Hoću.ba. —

(Visited 54 times, 1 visits today)
Podijelite članak:
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter

Comments