Odraslima…

28 sep
Bašić Mevla 

Dajte nam vremena
da postanemo veliki,
da ostvarimo snove,
Dajte nam vremena
da uradimo pogrešno,
da padnemo neslavno
Dajte nam vremena
da ispravimo greške,
da naučimo da hodimo,
Dajte nam vremena
da očistimo planetu
da osmislimo sreću
Dajte nam vremena
da postanemo ljudi
da pronađemo smisao
Dajte nam vremena
da upoznamo ljude
da vidimo sebe
Dajte nam vremena
mi smo samo djeca
mi smo vaša prilika

Dajte mi vremena
Prvi put živim, oprostite mi i na greškama, čestitajte na uspjesima, kad ostanem pružite mi ruku, a ako i odem, poželite mi sretan put, a još veću dobrodošlicu kad se vratim, slomljenih krila ili ostvarenih snova. Napuštenih prijatelja ili slomljenog srca, zagrlite me, jer ne znam kako preboljeti, prvi mi je put. Dopustite mi da vrištim kad poželim, da se smijem glasno i kad bih plakala. Nemojte mi suditi i kad postanem ono što ne želite da budem, možda je to sreća, a možda i nesreća. Sažalite se na mene i onda kad umorna zaspem na autobuskoj klupi, a i dok mašem rukom za prilikama koje propuštam. Pomilujte me dok pokisnuta prelazim ulicu i mokrih cipela isprljam nanovo očišćen patos. Osudite me i onda kad činim stvari ispravno, a i dok griješim nemojte šutjeti. Ohrabrite me kad donosim odluke, a i onda kad ne znam kuda dalje.
A kad na kraju postanem kao i vi, svi ćemo se zajedno radovati, a možda i jedni od drugih bježati.

Dajte nam vremena,
jer ima li neko ko zna šta znači živjeti?
ima li neko ko je shvatio na koji način sve ovo funkcioniše?
Svi imamo ulogu, dolaze bolja vremena. Barem od onih koja smo preživjeli.
Samo dok odrastemo i stvorimo heroje. Onda pričajte, a i sada. Samo nek se priča. Tome nikad kraja.

— Svi stavovi i mišljenja izraženi u tekstu su isključivo autorova i ne odražavaju uredničku politiku platforme Hoću.ba. —

 

(Visited 135 times, 1 visits today)
Podijelite članak:
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter

Comments