O bojama

30 nov
Anđela Ristović

Pisah mu najlepše pesme –
Stihovi gutaše purpurnu lavu.
Oči mi tada ne behu svesne
Da ne slušaju razum, a ni glavu.

Smeđom ukrasih njegove oči,
Crnom ukrasih sne mu u stroju,
Četkica tada sama se smoči
U valovito plavu i zlaćanu boju.

Riđom okupah sunce u duši,
Ugrejah srcee ljubavi pletivom,
A on sve tempere na papir sruši
I celu me tada načini sivom.

Svaka je boja do poslednje kapi
Nestala tada u papiru belom,
Samo još četkica sreće mi vapi
Da je okupam bojama celom.

Odneo si zlaćanu i plavu purpurnu,
Odneo zrake što sa riđom žive,
Mrtva drveća papira sad trunu.
Ostavio si crnu i belu da posive.

 

—Svi stavovi i mišljenja izraženi u tekstu su isključivo autorova i ne odražavaju uredničku politiku platforme Hoću.ba. —

(Visited 4 times, 1 visits today)
Podijelite članak:
Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on google
Google

Comments