Nemoj da se čudiš

14 jan
Anesa Šesto

Ako me jednog danas vidiš kako sam srećna i sve što sam nekad željala imam,
nemoj da se zapitaš kako,
dosta sam se toga odrekla da bih ovo bila.
Nemoj da ti čudno bude kako ljude gledam u oči uvijek,
ja nemam čega da se stidim, pa da pogled krijem.
Znaš, dok sam ja radila,
mnogo na sebi radila,
moji vršnjaci su hodali po barovima i zadovoljavali se privremenom srećom,
smijali se meni vojnički nastrojenoj.
Nemoj da te čudi to što me poštuju,
što sa mnom kafu piju oni koje sam nekad gledala kao velike, tako nedostižne.
Jesu, oni su veliki, ali velika sam i ja.
Nikad mi nisu pravili problem, niti upirali prstom u mene, ostvareni ljudi.
Oni koji se ne kriju iza prezimena, koji zarade za vlastito piće i koji imaju mnogo titula ispred
imena.
Uvijek su me osudili i ismijali oni sitni,
nezadovoljni sobom i toliko iskompleksirani da su sebe liječili mojom suzom.
Međutim, nisam više toliko naivna i mlada, previše sam trpila vaših pokušaja mojih emocija
manipulacija.
Više to ne moram i neću.
Ne, ne dolazi naš vrijeme, došlo je samo moje vrijeme.
Isto kao što je svaki moj probolem i svaki bol, bio samo moj.
Uvijek sam ja bila ta koja sve na svojim plećima vuče, hej nisi sama, imaš mene, ne moraš ti,
ja ću.
Nekako kao da ste navikli da ja uvijek to kažem.
Zato nemoj da se čudiš, kad me vidiš.
Nemoj, jer ja sam produkt velikog rada.
Ono što sam nekad sanjala,
došlo je vrijeme da živim.
Koliko me je vas toliko puta otpisalo, odbacilo,
isto toliko vas spusti pogled kad se nasmijam i zapita kako.
Šta kako?
Kako sam iz blata hiljaditi put ustala i među žive s oba stopala zgazila?
To sam ja,
moja ruka nikad, ali baš nikad kapitulaciju života nije potpisala.
Čak ni onda kada sam mislila da je kraj.
Koliko sam samo puta umirala,
a nikad nije bio moj red.
Zato nemoj da se čudiš,
znaš dobro da nema toga što sad ne mogu.
I ne, nisam više čak ni umorna,
nije mi dosta svega i ne tapkam više ni na jednom mjestu.
Znaš, mnogo ste me puta ostavlili potpuno samu,
dok ne oko mene bila samo tama,
kad sam se bojala čak i sumraka.
Više se ne bojim ni mrklog mraka.
Ne bojim se ni tebe, ni njenih laži, izdaje pogotovo.
Sve mogu sama, dostojanstveno kao prava dama.

— Svi stavovi i mišljenja izraženi u tekstu su isključivo autorova i ne odražavaju uredničku politiku platforme Hoću.ba. —

(Visited 26 times, 1 visits today)
Podijelite članak:
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter

Comments