Neka ljubav bude teška
i laka.
Neka bude crvena i crna,
svila najmekša
i trn do trna.
Samo neka bude.
Neka bude naša
i tuđa.
Luda i još luđa,
samo neka bude tu,
u blizini,
u vremenu.
Nek joj trag ostaje po nama,
i sve kad nas zarazi
neka se niko od nje ne oporavi,
svako kad se od nje razboli.
Neka bude slatka
i ljuta.
Neka bude slijepa i gluha.
Neka bude lažna i prava,
samo nek joj nema kraja.
Da živi u nama vječno,
bez lutanja
da zna svoje mjesto.
Da u meni budi sve:
sreću najveću
i
tuge najbolnije.
(Visited 34 times, 1 visits today)
