Nedostižno

8 feb
Angelina Filipović

Ustaljene priče tih nekome i čudnih žena. Čudnih jer su njihova načela satkana od visokih principa života, njihova ukroćena srca nisu upoznata sa tuđom brigom i strahom, nisu ni željna empatije i nesebičnog pružanja drugima deo svoje sreće. Beg od takvih ljudi je sujetno bežanje od ličnih ideala jer su i oni nekada bili samo obična slika na dnu naše
mašte, kako bismo dali mogućnost idealima da postanu nešto veće i da njihov uspeh raste moramo dati drugima priliku da isto tako idu putevima uspeha i dolaze do vrhova
uspona.. Njihova patnja će nekada se apsorbovati u životnu lepotu, a jedini beg iz patnje je njihova vera, vera u sebe, u ljubav, u nešto svevišnje što proističe u nadu.Borba i strah
su njihova oružja, njihova najistrajnija potpora je nada za buduće zataškavanje boli ali sadašnja iskrena vera. Nada ponekad doživi zatišje ali ubrzo se vrati u njihova izbledela
srca i ubaci žar poletnosti i života pa tako uspeju da zavaraju sadašnjost da su pobedili čak i sebe. Mada pobeda se sastoji baš u tim malim ali krucijalnim bitkama, kada ih skupiš
dovoljno i velike ti nisu strane. Zato tuđe oskudno nerazumevanje pravi u njima samo još jače staze koje vode do istinske zrelosti. Nemojmo ih osuđivati no ih razumimo i to bi bilo dovoljno za njihove male ali ispunjene živote! Male jer su nama nedostižni. Mada ko smo to mi i ko su to oni? Kakve su to razlike i kakvi su to nedostižni životi? To su samo već dobro oformljena načela po kojima bi trebalo da idemo, mada zašto bismo upotrebili sopstvene ambicije, lakše je da nas neko slepo vodi.

— Svi stavovi i mišljenja izraženi u tekstu su isključivo autorova i ne odražavaju uredničku politiku platforme Hoću.ba. —

(Visited 64 times, 1 visits today)
Podijelite članak:
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter

Comments