Ne shvatamo pravo značenje života.

24 nov
Asmira Gibić

Ponekad jednostavno suza sama krene. Jednostavno te duša boli. Poželiš tako draga lica, zažliš se osmijeha koji te nekad dočekivao odakle god da dolaziš, zaželiš se pitanja kako si mi. Zažališ što neki zagrljaji nisu bili jači, jer nismo mogli slutiti da tog zagrljaja više neće biti. Kako boli kad ne znaš kad ćeš više vidjeti neku osobu, a još gore kad ne znaš da li će sutra osvanuti uopšte dan i da li ćeš zažaliti što si nekome rekao nešto ili što nisi oprostio. Eto tako neki dani dođu, nije ti do sebe već ti je do onih kojih nema tu. Koliko bi nas samo vratilo vrijeme barem na tren. Koliko bi nas vratilo one dane kad bi se mama naljutila na nas pa bježimo u zagrljaj nene i djeda, zar se nismo osjećali najsigurnijim tad.. Vratila bih djetinjstvo barem na jedan dan. Vratila bih vrijeme kad nisam ulazila u kuću jer nisam imala vremena od igranja sa društvom. Ne shvatimo šta znači ljubav prema nekome sve dok te osobe ne bude. Ne shvatamo pravo značenje života. Dođu tako neki teški dani, tako neka nedostajanja..

— Svi stavovi i mišljenja izraženi u tekstu su isključivo autorova i ne odražavaju uredničku politiku platforme Hoću.ba. —

(Visited 35 times, 1 visits today)
Podijelite članak:
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter

Comments