Nacije

15 maj
Majla Kadić
Ona je moja kad me sve dotuče i kad duša zaboli. U njoj vidim ljubav i
snagu. Tog dana kad su mi je oduzeli sam mislio da je sve propalo. Molio
sam na glas da mi je ne odvedu. Nisu se ni potrudili da me saslušaju,
samo su odmahnuli glavom i rekli su mi da nam se nacije ne poklapaju.
Koliko je samo mržnje u čovjekovom srcu na ovom svijetu. Oči su im
zamagljene zato i ne vide. Nisu vidjeli da nas nacije razdvajaju a srca
spajaju. Dozvao me je ponovo njen grad i njene riječi “fališ mi”!
Koferi su se spakovali sami, noge su prema njoj koračale brže nego
ikad. Aerodrom je zadrhtao od jačine mojih koraka. Nije mi ništa
ostalo osim nje ipak je i ona odlučila da me čeka sve ove godine.
Pojavio sam se u njenom gradu. Pokucao sam joj na vrata nakon svog tog
potrošenog vremena. Srce se moje igralo po grudima dok sam čekao da mi
otvori. Kad smo se ugledali krenule su nam suze niz obraze, suze koje ne
poznaju razliku nacije. Potrčala mi je u zagrljaj i pregazila barikade.
Bio sam mlad kad su mi je zabranili, danas sve poričem i padam na
koljena  ispred nje sa poklonom. Poklanjam joj svoje prezime…
—Svi stavovi i mišljenja izraženi u tekstu su isključivo autorova i ne odražavaju uredničku politiku platforme Hoću.ba. —
(Visited 2 times, 1 visits today)
Podijelite članak:
Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on google
Google

Comments