Mračna oluja

15 sep
Angelina Filipović

Od čega zavisi tvoja sreća? Od tuđih uzdisaja i pokreta? Od tuđih reči i pogleda? Od velike kiše ili jakog sunca? Odlučuješ li ti ili tuđa ruka? Uplićeš li svoja osećanja ili tuđe pokušaje da ti budu blizu? Gde se gubiš kad zaboraviš da misliš o sebi, kuda odlaziš i zašto ne ostaješ sebi blizak? Kada reči postanu nedovoljno snažne da ti pokažu put ka sreći kome tugu sakrivas i kako to uspevaš? Da li je tuga uopšte odraz da ti sreća fali, da li je tuga presudna kada nismo sigurni da li nam sreća uopšte fali?
Zavisni postajemo od tog osećaja krajnje euforije koja nas vodi do ličnog osećaja nesigurnosti. Kada taj osećaj preovlada našim potrebama za ličnu egzistenciju onda odlučujemo ili da mu se odupremo ili da čekamo da spoljašnjost pošalje neki osećaj suprotan istom. Čekamo voz do sledeće stanice lične brige o sebi, koju uvek zaboravimo,prebukirani delima tuđe ruke skrojenih, sabotiramo upliv individualnog mira, koji bi trebalo da bude presudan za poboljšanje ličnog osećaja sigurnosti.  Otvoreno priznajemo sebi da nemamo više alata za ličnu brigu i rast, ali smo zatvoreni za izlazak i zone komfora koja vodi ka lepšim stanicama lične egzistencije.
Sačeka nas oluja koju pustimo da nas vodi mračnim stazama maglovite ljudske podsvesti kojoj se odupiremo, da bismo izbegli bol a dočekali radost kao trajni ishod.

— Svi stavovi i mišljenja izraženi u tekstu su isključivo autorova i ne odražavaju uredničku politiku platforme Hoću.ba. —

(Visited 35 times, 1 visits today)
Podijelite članak:
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter

Comments