Nemam dovoljno zima iza sebe
Da ti pričam o ljubavi
Ali imam dovoljno proljeća
Da ti pričam o prvim poljupcima
Znaš
Kuda ti prođeš tuda tratinčice rastu
I nema veze što se van ovih zidova
Lišće sprema na umiranje
Niti što noći trče kako bi što brže pale
S tobom je svaki dan ko prvi dan ljeta
Najduži i najljepši
I kad kiše krenu
Sakriti ću te pod kišobran
Mene nisu učili držati kist u rukama
Pa sada ne znam nacrtati tvoje oči
Ni ožiljak na bradi
Ali znam kako se sve vode svijeta
Žele preliti u njih pred zalazak sunca
I kako ti ono zavidi
Jer se svi suncokreti prema tebi okreću
Znala sam jednom i pisati
Ali pokušaj me shvatiti
Ja sam više od pola života provela u slovima
Zbog tebe sam skoro svako zaboravila
Pa te stavljam u polja suncokreta
Jer su oni nešto najljepše što znam
Zaslužuješ više od mene boraviti s njima
— Svi stavovi i mišljenja izraženi u tekstu su isključivo autorova i ne odražavaju uredničku politiku platforme Hoću.ba. —
