Možeš dodirnuti nebo koje ja ne mogu,
podseća me da na kraju sve boli
uvek postoji lepota,
dižeš ruke svoje i moliš se Bogu,
koji sve čuva i na Zemlji voli.
Postao sam sjajan leptir,
što blaži lice prirode njen dodir,
ako ćete mirno sesti i čekati
može vam na dlan sleteti.
Vratili ste mi leptire u dušu
i obojili krila strašću i poezijom,
više me noći sumorne ne gušu,
jer zraci planetu moju više ne bušu.
Volela bih da mogu vidjeti leptire
kako pucaju iz čahura,
a da ne ublažim svoje čuđenje,
znajući da sva lepota na kraju umire.
Bila bih leptir rođen u avijaciji,
gde se susreću ruže, ljiljani i ljubičice,
zemljom bih hodila da nisam u adaptaciji,
nebom kroz ceo svet vodile bi me ptičice.
Plutaj poput leptira,
bockaj poput pčele,
gde li prijatelje nove za sebe bira,
malene da bi stale sve u moje cipele.
Promena je tako lepa stvar,
ljubav života je tvog jedini čuvar,
gle,ide tebi nešto sjajno,
ma,to idu leptiri zemljom bajno.
Sreća je poput leptira koji se
na trenutak pojavi i oduševi nas,
ali ubrzo udalji i daleko nestane.
—Svi stavovi i mišljenja izraženi u tekstu su isključivo autorova i ne odražavaju uredničku politiku platforme Hoću.ba. —
