Kolorit očaja, tuge i bola

28 dec
Roberto Vodanović Čopor

koliko se samo sivog
slije kroz prozračno
meso jutra

ožiljci buđenja urezuju se
sve dublje u dan

kroz staklo kiše
između sebe i sebe
vidim tebe

na ulici ljudi
sa podbulim maskama lica
nježnu zimu zaogrću šalovima
hodaju dolaze
nikad ne stižu

moj nemir sazdan je od
kopna i mora i pijanog
piana toma waitsa

– Svi stavovi i mišljenja izraženi  u tekstu su isključivo autorova i ne odražavaju uredničku politiku platforme Hoću.ba.-

(Visited 4 times, 1 visits today)
Podijelite članak:
Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on google
Google

Comments