Heroina, jedna moderna

17 maj
Danica Terzić

Ljubomorna sam na tebe uzimaš mi srca blago
Daje ti se, omađijan, i taj pastir i učenjak
Ljubomorna sam, ne sporim, al neće ti biti drago
Kad odoru sa te strgnem pa ostane truli drenjak.
Podvodiš mi, živalj cvetni, ranu rosu, cvet što zri
Odvodiš ih polju pustu, da im crpiš krv i snove
U haljini paučine, uzdah mamiš, pogled vri
Slabosti si njih podvela, i svesni su more nove.
No pogledaj, i ustrepti, jer moj um ti sprema kob
Zavese su silne crne tmuša sad ko oganj gori
Nećeš časit ti još dugo pred onime što bi rob
Kad oštrica pogleda mi u te plamen zavijori.
Tad molićeš, ti ništice, molićeš za duše dah
Milostiva neću biti, gori paklom svojih žrtvi
Ne hodila više zemljom, nestani u večni prah
Neka niti tvoje vrište suzom koju liju mrtvi.

– Svi stavovi i mišljenja izraženi u tekstu su isključivo autorova i ne odražavaju uredničku politiku platforme Hoću.ba.-

Dunjalučar

(Visited 19 times, 1 visits today)
Podijelite članak:
Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on google
Google

Comments