Klimatske promene,
degradacija okoline,
prenaseljenost i rat,
s lepotom tom se ne smete igrat’.
Pomislim i ja nekad:
ljudi ne mogu leteti i opustošiti nebo,
kao što sa zemljom to rade,
drži mi ruku moju,zelena ljubo,
nek’ pogled tvoj srce moje ne krade.
Poznavanje planete
korak je prema zaštiti,
sunce,mesec i zvezde
već bi odavno iščezli.
Čovek pretvara svet
u grozno i otrovno mesto,
sve leži i plače noćima u krevet,
zagađuje zrak,vodu,tlo,životinje i sebe često.
Moguće je ostaviti telo svima pod očima,
priroda,vreme i strpljenje tri su velika lekara,
proširujući naš krug empatije
da uključi sva živa bića
i celu prirodu u svojoj lepoti.
Bez obzira šta kažeš,
uvek ima nešto što ne možeš,
more je inkarnacija emocije,
ono voli, mrzi i plače.
Šume nestaju,
reke presušuju,
divlje životinje izumiru,
tlo izgleda siromašnije
i ružnije.
Planine pripadaju onima koji ih vole,
da biljke dišu kiseonik bez ljudske dozvole,
polovina sveta još uvek neistražena,
ljubav prema prirodi na zemlji poražena.
Šume su pluća zemlje naše,
čiste zrak i daju svežu snagu
našem narodu,
usvoji tempo što čini prirodu,
njena tajna je strpljenje.
Čuvajte i cenite bledu plavu tačku,
jedini dom koji smo ikad imali,
pazi je kao vlastitu svoju mačku,
životi prirode u jamu su pali,
ali žive i dalje,nisu nestali.
—Svi stavovi i mišljenja izraženi u tekstu su isključivo autorova i ne odražavaju uredničku politiku platforme Hoću.ba. —
