Društvo na tavanu/Prevariti vranu

11 feb
Nemanja Pavlović

Dani su već postajali kraći i hladniji, iako su još uvijek bili sunčani. Duge i hladne noći zahtijevale su od ptica da grade dobra gnijezda koja ih griju i pružaju udobnost. Roda, Žuti, Mali i Sudija su imali gnijezda, ali leteći jednom i tražeći hranu Žuti je pored puta, uz vreće i ostalo smeće, ugledao i jednu gumu od automobila. Oprezno je sletio pazeći da ga slučajno ne vreba Brka ili da se okolo ne mota neki čovjek. Žuti je pogledom i kljunom ispitao gumu. Njemu se činila čitavom i korisnom. Bila je položena tako da je lažala kao prsten. Žuti je poskočio i ušao u nju tako da je stajao u sredini. Zamislio je taj prostor ispunjen grančicama i slamom. Bilo bi jako toplo i ugodno. Bilo bi sjajno kad bi je mogao kako prenijeti u sklonište, ali guma je bila preteška.

Odlučio se vratiti nazad i ideju iznijeti pred prijatelje. Iako su bili zauzeti čišćenjem tavana, ipak su ga saslušali. Roda i Sudija su razmišljali, a Mali je stajao između njih i gledao malo jednog, malo drugog čekajući odgovor. Svoje mišljenje nije iznosio.

– To ne bi bilo loše – rekao je Roda. – Gumu je neko bacio. Ne treba mu pa mi to slobodno možemo uzeti i iskoristiti.

– Da je čovjek dobar, mogli bismo ga pitati da je on prenese – rekao je Mali mršteći se. – Njemu ne bi bilo teško, ali ja mislim da ga mi ne bismo stigli ni pitati, a već bismo završili u tavi.

– I ja tako mislim – rekao je Sudija. – Guma nije preteška. Možemo je zajedno pokušati donijeti ovamo.

Žuti se počešao po glavi beznadežno gledajući druge ptice.

– Ne vjerujem da možemo. Ja je nisam mogao ni pomaknuti.

– Kao da ti sam imaš više snage nego nas četvorica zajedno – rekao je Mali i zatresao glavom. – Žuti, Žuti, nikad da se opametiš.

– A ti nikad da se uozbiljiš – rekao je Roda. – Hajde da vidimo tu gumu pa da probamo.

– Ima li Brke u blizini? – tiho je pitao Mali šireći oči.

– Nema – odgovorio je Žuti. – Ja sam ispitao teritoriju.

– To meni nije neka garancija.

Sudija je krilom gurnuo Malog i pokazao mu prema izlazu. Četiri ptice su napustile sklonište i spustile se pored susjedne kuće gdje je starija žena iznijela smeće. Tu je bila i guma o kojoj su tog jutra pričali.

– E, ovako – počeo je Mali. – Ti Rodo uhvati tamo…

– Čekaj malo – Sudija je podigao ruku. – Preskočio si nešto važno.

Mali je stavio krila na bokove i nakrivio glavu mrzovoljno gledajući pticu koja ga je prekinula.

– Šta?!

– Guma stoji vodoravno, kao što možemo vidjeti, ako je budemo nosili isto tako, kako ti predlažeš, neće moći proći kroz otvor zato što je on uzak.

Mali je pogledao premo tavanu i njihovom skloništu. Otvor je stvarno bio uzak da bi guma tako prošla kroz njega. Razljutio se.

– Znači ništa od ovoga. Ne možeući. Mi smo budale zato što slušamo Žutog i njegove ideje.

– Čekaj, čekaj – Roda je podigao svoja široka krila da umiri Malog. – Ne govori tako o svom prijatelju. Žuti je došao na dobru ideju, a ti bi trebao malo razmišljati umjesto što se odmah ljutiš. Guma može proći kroz otvor, ali samo ako je uspravimo.

– Tako je – rekao je Sudija. – Ja predlažem da je uspravimo i provučemo neki konopac kroz šupljinu. Jedni će uhvatiti s jedne, drugi s druge strane i podignućemo gumu. Kad dođemo do otvora zanjihaćemo je, ispustiti konopac i u ubaciti je unutra.

– Sjajna ideja – Žuti je lupio krilima. – Idem ja pronaći konopac.

– Nemoj ti – rekao je Roda. – Ti ćeš nama pomoći da uspravimo gumu jer si jači, a Mali može pronaći konopac.

– Ja kao nisam jak? – Mali se nastavio mrštiti.

– Ipak imaš puno bolji vid nego snagu.

Mali se zadovoljno osmjehnuo i poletio. Dok je on tražio konopac, tri ptice su zajedničkim snagama uz dosta napora uspjele podići gumu i uspraviti je. Čekali su malog pet minuta, a onda se on vratio noseći debeli konopac u kandžama. Roda mu je čestitao, a zatim su zajedno provukli konopac kroz gumu.

– Neka Žuti i Sudija uhvate s jedne, ja i Mali ćemo s druge – rekao je Roda. – Tako ćemo dobro raspodijeliti snagu.

Poslušali su ga i kandžama čvrsto stisnuli konopac. Kad im je Roda dao znak, počeli su mahati krilima i digli se u zrak. Stiskali su kljunove, mrštili se i stenjali dok su se polako podilazali u zrak.

– Spuštaj, spuštaj… – prostenjao je Sudija, a ostalim je laknulo što će teret napokon spustiti. Gumu su tako vratili na beton i na njihovu sreću ostala je u usporavnom položaju.

– Ne može ovo ovako – rekao je Roda posmatrajući gumu. – Preteška je da je nosimo do tavana.

– Hej – rekao je Mali i kucnuo Sudiju krilom, a zatim kljunom pokazao na nešto. Ptice su upratile njegov pogled. Tamo je na betonu stajala Alma i kljunom kljucala neki orah u pokušaju da ga razbije. – Mogao bih joj ja pomoći da razbije onaj orah, a da ona nama pomogne s gumom.

Roda je zatresao glavom.

– Ona po čitav dan razbija orahe. Ne vjerujem da joj treba tvoja pomoć.

Alma je tad razbila orah i tako je plan propao.

– Možemo je jednostavno pitati – rekao je Sudija. – Možda je danas dobre volje.

Mali se ironično nasmijao.

– Sudija, ti kao da prvi put vidiš ono raščupano stvorenje. Ta ne bi pomogla ni svom rodu, a kamoli nama.

– Vrijedi probati – rekao je Sudija i pošao naprijed, a zatim stao i preko ramena pogledao prijatelje. – Hoće li neko sa mnom?

Njih trojica su stajali i buljili u njega bez riječi. Sudija je bespomoćno uzdahnuo.

– Ne brini, Sudija – šaptao je Mali. – Bićemo mi ovdje. Odmah iza. Ništa ti se neće desiti.

– Hvala, Mali – rekao je Sudija ravnodušno. Zatim je krenuo naprijed. Alma ga je vidjela i odmah kreštavo pitala šta hoće. On joj je objasnio problem koji su imali, a ona je prasnula u smijeh.

– Neću vam pomoći, eto – rekla je. – Još ću vas gledati kako se mučite.

– Alma, Alma ti si prava vještica – rekao je Mali sa distance.

Alma je zaklepetala krilima i počela kreštati na njega, ali se on nije uplašio jer mu je s desne strane bio Roda, a s lijeve Žuti.

– A da li bi se zajedno s nama zabavila u jednom nestašluku? – pitao je Sudija na šta su njegovi prijatelji ostali bez daha. O čemu on priča? Alma se također zainteresovala.

– Možda, ali niste vi dobri u tome.

– Naravno da jesmo – rekao je Sudija. – Ti voliš dosađivati ovoj ženi ovdje, našoj komšinici – pokazao je krilom na kuću pored njihove. – Ja sam baš pomislio da uzmemo ovu gumu, odnesemo je na krov i pustimo da se skotrlja dole na nju. Eno nje svakako grabi lišće u dvorištu.

Alma se zlobno nasmijala i pogledala prema dvorištu. Tamo je žena stvarno grabila lišće jedva pomijerajući grablje.

– To bi bilo jako smiješno – rekla je vrana.

– Je li ovaj Sudija poludio? – prošaputao je Mali.

– Ili to ili ima neki plan – rekao je Roda.

– Hajde da onda zajedno ponesemo gumu na krov – rekao je Sudija Almi. Ona je poskočila od zlobnog zadovoljstva i požurila za njim. S obzirom da je imala dosta snage, Roda ju je stavio na stranu sa Sudijom, a on, Mali i Žuti su uhvatili konopac s druge i podigli gumu. Bilo je dosta lakše i oni su bez veće muke gumu podigli na vrh krova.

– A sad ćemo je gurnuti – rekla je Alma. – Ja ću to uraditi.

– Čekaj malo – rekao je Sudija. – Žuti i ja idemo dole da vidimo da li je guma dobro pozicionirana. Na moj znak ćeš je ispustiti, može?

Alma je više puta brzo i zadovoljno klimnula. Roda, Mali i Žuti su zbunjeno posmatrali prijatelja, ali ništa nisu govorili jer su vjerovali u njegovu dobrotu i poštenje. Ne bi on povrijedio neku staricu. Sudija je uhvatio Žutog za krilo i poveo ga sa sobom. Kad su ušli u sklonište on mu je ispričao svoj plan i Žuti se široko osmjehnuo. Zatim je izašao napolje i rekao Almi da je guma odlično pozicionirana, a zatim se, po Sudijinom uputstvu, brzo vratio unutra.

Alma je jedva dočekala tu priliku. Zakreštala je i malo poletjela kako bi s obje kandže mogla gurnuti gumu. Dok se crna guma uz buku kotrljala niz crijepove, Mali i Roda su se krilima držali za glavu užasnuti onim što se trebalo desiti jadnoj starici. Zajedno s Almom pratili su kotrljanje gume, a onda stali zaprepašteni kad su se crijepovi ispod gume nekim čudom razmakli i guma propala u tavan. Nakon toga, crijepovi su se vratili na svoja mjesta.

Roda i Mali su vrlo brzo shvatili da je sve to djelo Sudije. Zadovoljni što starica nije povrijeđena, ali i zato što gumu imaju u skloništu, prasnuli su u gromoglasan smijeh koji je razljutio Almu koja ih je prvo prostrijelila svojim čudovišnim pogledom, a onda počela kreštati na njih prijeteći da im počupa perje. Znajući da bi ona to stvarno uradila kad bi imala priliku, dvije ptice su poletjele i sklonile se pod tavan gdje su ih dočekali Sudija i Žuti.

– Zar Sudija nije pametan? – pitao je Žuti zagrlivši pticu. Sudija se skromno osmjehnuo smatrajući svoje djelo običnim, ali njegovi su prijatelji bili oduševljeni i svi su ga zagrlili čestitajući mu na lukavstvu.

— Svi stavovi i mišljenja izraženi u tekstu su isključivo autorova i ne odražavaju uredničku politiku platforme Hoću.ba. —

(Visited 26 times, 1 visits today)
Podijelite članak:
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter

Comments