Diši

29 sep
Dragana Marković

Noćas smo se sreli.
Na trenutak.
U snu.
Potpuno neočekivano.
Iza ćoška.
Pala sam ti u naručje.
Tako mi je žao,
što sam zaboravila
koliko čvrsto grliš.
I kako se toplo smeješ.
Oči su ti još uvek blage,
detinjasto razigrane.
Nedostajao si mi.
Nisam ti dopustila da odeš.
Nisi mi ni tražio odobrenje.
Samo si nestao.
Negde pred zoru.
Diši.
Oživljavam te.
Hajde.
Usne su ti tako tople.
Dopusti mi da još malo
plešem sa tobom.

Svi stavovi i mišljenja izraženi u tekstu su isključivo autorova i ne odražavaju uredničku politiku platforme Hoću.ba. —

(Visited 11 times, 1 visits today)
Podijelite članak:
Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on google
Google

Comments