Čudna šuma je to

25 nov
Tomislav Marković

Čovek se rodi na nekom mestu i tokom odrastanja usvaja norme, ideje, kulturu, obrasce mišljenja i viđenja sveta, a onda je dovoljno da se samo zeru izmakne, da pogleda na sve to sa male distance pa da mu se ukaže zapanjujuće otkriće: pa to nisu nikakve ideje, ideologije, optički instrumenti za sagledavanje realnosti, filteri kroz koje se propuštaju utisci, teorije i mišljenja koja nastoje da nešto kažu o svetu – već najobičnije virtuelno drveće koje smo zasadili u sopstvenim glavama kako bismo imali gde da se sakrijemo od stvarnosti i istine, kako bismo izbegli odgovornost za sopstveni život, za svoju jedinu neponovljivu sudbinu, ali i za svoju zajednicu, pa na kraju i za svet na koji smo dospeli.

U toj čudnovatoj šumi u kojoj na sve strane rastu samo prikaze, priviđenja, halucinacije, samoobmane, laži, sablazni i fantomi nema čega nema, svaka tričarija može da postane drvo zgodno za skrivanje. Evo, recimo, srpski slučaj. Umesto da razvijamo sopstveno društvo, da osvajamo slobode i stvaramo sistem u kojem će svako moći da živi životom dostojnim čoveka, mi se već dva veka bavimo granicama. Teritorije nikad dosta, samo da se još malo proširimo na račun suseda, pa će poteći med i mleko našom uvećanom domovinom.

– Svi stavovi i mišljenja izraženi  u tekstu su isključivo autorova i ne odražavaju uredničku politiku platforme Hoću.ba.-

(Visited 9 times, 1 visits today)
Podijelite članak:
Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on google
Google

Comments