Još jedna noć tužnog besmislenog života, čekajući nju skoro će svanut kraj moje mladosti. Možda sam samo trebao proći i zaboraviti na svaku uspomenu koja se veže za njenu ne toliko bistu duša. Ko sam ja da sudim šta je bistro a šta ne, dao sam prljavo skoro raspalo srce djevojci koja je tražila nadu i nekog ko će joj pružiti ono što ja nikad neću moći. Dao sam joj vjeru, a ona ju je prihvatila bez ikakvih prigovora i nastavila koračati te tamne noći kad je kiša padala,kvasila njene rumene obraze. Da me sad pitate šta je ljubav ne bih vam znao kazati nikad je nisam doživio na način na koji su je ljudi prepričavali, ali kad se spomene ljubav iz nekog razloga pomislim na nju i njenu ne toliko bistru dušu.
–Svi stavovi i mišljenja izraženi u tekstu su isključivo autorova i ne odražavaju uredničku politiku platforme Hoću.ba.
