Crveni si znak sreće moje velike,
sva šarena si kao šara,
bubamara je jako inspirativna buba,
pruge crne na tebi samo su kolike,
cveću si od vaši više od čuvara,
nisi opasna,nisi ni gruba.
Šta li je bubamara čula ovaj put,
možda da je mozak njen žut,
ili da joj pokisnuo je crveni kaput,
a možda će je laž ova samo brinut’.
Ipak bubamara si samo crvena ti,
što ka prozoru mom doleti,
beži i preko drveća brzo leti,
preko lista zelenog hranu svoju prati.
Znate,imate i one žute,male,
valjda su im to očevi ili braća,
i one su tufne crne na sebi imale,
ponekad im se boja crvena vraća.
Ali bubamara mala nije bezobrazna,
bez njih glava moja bi bila sada prazna,
a to je za vas onda najveća kazna,
bubamara prema svetu je ljubazna.
I pitam se ja sada:
Jesi li bubamara ti prava,
kada ispod lista kriješ se sama,
da li jecaš ili vara te noćna tama,
ne zaboravi da čeka te kući zelena trava.
—Svi stavovi i mišljenja izraženi u tekstu su isključivo autorova i ne odražavaju uredničku politiku platforme Hoću.ba. —
