Bossmlet

10 mar
Amela Vejzović

Sad da se vidim ko što ne vidim, nikad se ne bih poznao

Dobrote, ljepote svoje, e golgote… željan sam postao.

Ima li me od silnih apsurda, zabluda, još u vlastitim grudima

Ili robujem tuđim bludima, ćudima, usudima, glupostima?

Ja koji ne postojim  uvijek premostim.

To jesam il nisam,

To me ima il me nema…

To sam stabilan samo labilan…

Vidno se potresam, plamsam, talasam, glasam, kusam, žigosam..

Frazema muka golema, dilema mojih bedema, duh mojih totema…

Ja koji uvijek premostim od samog sebe postim.

Kažu vrsta koju ne možeš lahko naći…

Bježi ko Đavo od krsta, guja zna umaći

Osim ako baš ne tražiš, potražiš, istražiš

Potcijeniš, omalovažiš…

Vidljiva kad moliš boga da je nisi presreo,

Nepredvidljiva, prilagodljiva, zajedljiva…

Nađu je onda kad je potrebno da nestane…

Okuraže priznat joj postojano samo da odustane…

Jer u dahu, jednoj kapi kad čeljusti razjapi…

Razastrt je vrt a u njemu i život i smrt….

Jalov, blagoslov, lov, izazov, korov, nitkov…

O beznađe, ko me nađe, molim milosrđe…

nek mi javi čiji sam takav objavi, prijavi…

Kad već na me huška ralje bolje da ne spozna moje bezumlje…

— Svi stavovi i mišljenja izraženi u tekstu su isključivo autorova i ne odražavaju uredničku politiku platforme Hoću.ba. —

(Visited 34 times, 1 visits today)
Podijelite članak:
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter

Comments