Ja se još kao malo dijete držim
za onaj jedan trun prazne nade,
iz svog srca svake noći te čupam, silom,
sve se lomi, a ti nećeš da izađeš.
Bili smo dobri kao pojedinci.
Zajedno smo jedno drugom bili otrov,
ti na svoju, ja na svoju stranu,
a svi problemi na jednu stranu stanu.
A ono lijepo, ni u deset romana.
Ne znam šta je,
ali nešto ima,
poslije svake noći sve te više volim,
iz dana u dan, sve te manje imam,
sve si meni dalji, a ja sam ti bliža.
I znam da se teško mijenjam,
da poput crne zemlje budem teška,
ali zbog tebe sve se to mijenja,
ali te nema.
I nema.
I nema…
Znam da se plašim,
ali ako ikad budem imala sina,
voljela bih barem malo da ti liči,
makar tvoje oči da ima.
-Svi stavovi i mišljenja izraženi u tekstu su isključivo autorova i ne odražavaju uredničku politiku platforme Hoću.ba
