Дођи да будеш моја недеља

16 sep
Јана Андрић

Знам да постојиш. Негдје, тамо далеко или ‘пак сувише близу. Постојиш. Ти од чијег сам ребра саздана, ти по чијем срцу је скројено моје срце, ти у чијем ћу “срцу своје срце чути”, ти у чијим ћу очима видјети себе. Ти који си “душа моје душе”. Ти са којим ћу бити “као руке и очи”, чије ће руке гријати и чувати моје. Ти чији је загрљај мој дом, у чијем ћу наручју пронаћи сигурност, на чијем ћу рамену увијек заспати као твоје вољено биће. Ти са којим ћу корачати, са мојом руком у твојој руци, стазом која води у Вјечност, са којим ћу отплесати најљепши плес, одиграти најљепшу улогу на позорници нашег живота, написати најљепшу бајку у којој ће увијек побиједити Љубав. Ти са којим ћу постати “Једно”. Ти с којим ће сва искушења бити мање болна јер ће твоја љубав, њежност, загрљај бити јачи од њих, који ћеш разумјети, чија ће ме љубав, поштовање, пажња подстаћи да будем најбоља верзија себе. Ти кога ни за сто живота не могу заслужити. Ти који ћеш бити моја “најљепша испуњена молитва”, најљепша милост којом сам награђена, мој “неко за шетање”, “за плакање”, “за чување”, “за заувек”, неко ко је мој “човјек одувек”. Јер ти си “моја изгубљена дјечија фотографија”, “мој снијежни викенд”, “мој последњи отворени падобран”, “моје случајно виђено путовње на пароброду снова”, “мој стари роматични филм”. И ако те икада “добијем” надам се да ћу знати да је Његова Милост ипак поразила, моје ништавило. И зато дођи, дођи да сан у коме се држимо за руке, али и онај гдје је моја глава на твом рамену постану јава, дођи да будеш моја недеља. Дођи и остани, због свега, упркос свему.

— Svi stavovi i mišljenja izraženi u tekstu su isključivo autorova i ne odražavaju uredničku politiku platforme Hoću.ba. —

(Visited 45 times, 1 visits today)
Podijelite članak:
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter

Comments