Samosabotaža: Kako da je prevaziđemo?

25 okt

Neozbiljan ili preozbiljan odnos prema novcu ukazuje na to da mu ne pridajemo adekvatnu važnost. To rezultira lošim navikama u trošenju (prečeste i nepotrebne kupovine, hronično trošenje unapred, život na kredit…), ili strahom od „siromaštva”, te uopšte ne vidimo razlog zašto bismo trošili novac na sebe, nego stalno „štedimo za preživljavanje”. Bitno je da napravimo razliku i usredsredimo se na ono što je stvarno važno i uložimo u svoj rast i razvoj. Ne treba zaboraviti ni neadekvatno raspolaganje sopstvenim vremenom, trošenjem istog na nebitne stvari i neproduktivne situacije i ljude. Čuvajte svoje vreme. Strukturirajte vreme prema svojim potrebama i željama (naravno, sa povremenim odstupanjima, ali i vraćanjem na postavljeno), i tada ćete povratiti moć i odgovornost za sopstveni život.

Odredite prioritete, šta je ono što treba da obavite, a šta je trivijalnost. To znači da ne morate da vidite svaki mejl, niti da odgovorite odmah na svaki poziv… Dok radite, trebalo bi maksimalno da posvetite pažnju upravo tome, te je dobro da isključite društvene mreže, a kada se odmarate, napravite otklon od posla i isključite poslovni telefon. Potrebne su nam pažnja i koncentracija za ono što radimo, tako da je dobro da isključimo ometajuće faktore kada god je to moguće.To nije lako jer živimo u vremenu koje podrazumeva da smo svugde i stalno, zato je potrebno da znamo šta su nam prioriteti u cilju kvalitetnijeg življenja.

Ne uzimajte 100 odsto odgovornosti za uspehe i neuspehe svakog projekta”. U tom slučaju, sebi povećavate mogućnost za osećaj krivice zbog eventualnog neuspeha, a drugima oduzimate moć u toku rada na projektu jer ste sve pripisali sebi.To bi značilo da odgovornost treba da se podeli prema dogovoru i da sa tim budemo zadovoljni. Samim tim, podeliće se ishod i rezultat rada na sve one koji učestvuju u realizaciji. Naučite da podelite i preuzmete odgovornost. Mi jedino imamo nedeljivu odgovornost za kvalitet i stil sopstvenog života, koji je često uslovljen okolnostima (tako da je bitno da pri tome vodimo računa o okolnostima koje su trenutne i prilagodimo se njima).

Vodite računa o svom narativu. Šta god da pričate sebi i o sebi, to je istina koju živite. Ako su te priče negativne, kao na primer: „Nikada neću biti dovoljno dobra”, „Nikada neću živeti život prema očekivanjima mojih roditelja”, „Nikada neću moći…”, vi ćete ih i ostvariti. Zato se i kaže da pazimo šta mislimo ili želimo, jer mi težimo da to i ostvarimo. Bitno je da osvestite svoje misli i da pustite one koje su vam nefunkcionalne i dizajnirate nove, kreativnije i korisnije misli, želje, obrasce ponašanja i akcije. Pošto ovo nije tako jednostavno, pre svega, počnite da slušate sopstvene misli, kako biste videli koliko tu ima negativnih sadržaja, zatim bar izbacite ovo „nikada”, a onda polako uvodite pozitivne narativne obrasce.

Budite samosvesni, uočavajte svoje greške, ali ne zadržavajte se previše na samokritici. Budite konstruktivan kritičar koji je uočio grešku, popravio je ako je moguće, a ako to nije moguće, onda je to lekcija za ubuduće. Učimo. Nastavimo da živimo!

Veoma je važno da za početak osvestimo samosabotažne tehnike koje koristimo, razumemo i prihvatimo zašto nam je to bilo potrebno, odlučimo šta ćemo sa tim, potražimo podršku ako zaključimo da nam je potrebna, i polako krenemo. Dajmo sebi vremena i strpljenja, dok uspostavljamo poverenje u sebe i ponovo se povezujemo sa svojim vrednostima i ciljevima.

-cosmopolitan.rs

(Visited 112 times, 1 visits today)
Podijelite članak:
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter

Comments