Putovati i studirati – Pripreme i odlazak na Erasmus+ razmjenu

27 feb

Čekali smo vrlo (ne)strpljivo odgovor. Prošli smo prvi krug – na svom univerzitetu, prošli smo drugi krug – na univerzitetu na koji želimo da odemo. Mejl je stigao, i u njemu piše da idemo na razmenu!Gorimo od euforije. Javili smo svima! Svi smo presrećni. I šta sada?

Dobijanje zvanične potvrde o upisu
Prvo što dobijate iz kancelarije za međunarodne odnose jeste mejl u kojem vam saopštavaju da ste prošli na konkursu i da ste dobili mesto na njihovom univerzitetu. U njemu ćete biti zamoljeni da u određenom roku na isti odgovorite sa potvrdom da ste u mogućnosti da prihvatite mesto na univerzitetu i da ste u mogućnosti da isti pohađate u navedenom roku – na primer u drugom semestru školske 2018/2019 ili cele školske 2019/2020.

Možda ćete pomisliti da je ovo suludo i da je ovaj korak izuzetno nepotreban – jer ne biste aplicirali da ne želite da odete tamo, ali ovo vam ostavlja prostora da aplicirate na više programa/konkursa, i da ukoliko prođete na više od jednog odaberete onaj koji vam najviše odgovara. Na primer, jedna studentkinja sa kojom sam prolazila upravo ovaj proces priprema je aplicirala na dva programa, i odlučila se za projekat B jer je proces isplate stipendije bio brži u odnosu na opciju A, gde je na aplikaciji sitnim slovima stajalo obaveštenje da proces isplate prvog dela stipendije može da traje i do tri meseca. Dakle, uvek čitajte sve što je napisano na aplikacijama – od prvog do poslednjeg reda, više puta. Ma koliko smatrali da vam deluje nevažno to što je napisano.

Kada potvrdite svoju mobilnost, odnosno prihvatite svoje dobijeno mesto, čekate da vam iz kancelarije za mobilnost gostujućeg univerziteta stigne garantno pismo potpisano od strane njihovog rektora. Ovo pismo uglavnom stiže u kancelariju za mobilnost vašeg univerziteta i oni dalje prosleđuju svim studentima. Ovo garantno pismo vam je potrebno za proces viziranja. Takođe, poželjno je da ga sa sobom ponesete i na put, u štampanoj verziji.

U međuvremenu, preporučljivo je da odete do kancelarije za međunarodne saradnje i mobilnost na svom fakultetu, kao i rektoratu. Da se upoznate sa tamošnjim koordinatorima, ako to već niste učinili u toku prethodnog procesa i da se konsultujete sa njima oko daljeg procesa, kao i mogućnosti da vas spoje sa kolegama koje su pre vas bile na mobilnosti baš na tom univerzitetu. Možete čak da potražite i na fejsbuku grupe gde se okupljaju studenti koji su bili na razmeni, koji su u procesu priprema, kao i oni koji tek razmišljaju o apliciranju. Obično su te grupe naslovljene sa [email protected]ćenica fakulteta, pa tako na novosadskom univerzitetu postoje [email protected], mobilnost studenata ftn, i slično.

Viziranje
Iako je Srbija na šengenskoj listi, za sve boravke koji nisu turističke prirode, i koji su duži od 90 dana potrebna vam je viza odnosno dozvola za boravak i studiranje u toj zemlji. Za početak morate da dobijete vizu.

Da biste se informisali o potrebnoj dokumentaciji konsultujte sajt ambasade zemlje u koju odlazite. Potrebno je da nađete odeljak koji je specijalizovan za studentski boravak, ili studentski i volonterski boravak. Negde se podvode pod istu negde pod različitu kategoriju. U pomenutim odeljcima naći ćete detaljne informacije o potrebnoj dokumentaciji kao i formulare koje je potrebno da ištampate popunite i ponesete zajedno sa prikupljenom dokumentacijom.

Možete da podnesete zahtev za viziranje najranije 3 meseca pred odlazak, a najkasnije mesec dana. Sam proces viziranja od dana podnošenja zahteva do dobijanja vize može da traje od 10 do 30 radnih dana. Preporučljivo je da na vreme počnete sa prikupljanjem dokumentacije, kako ne biste, kao ja, morali da anksiozno telefonirate ambasadi 10 puta dnevno 3 dana pred poletanje vašeg aviona.

Trenutno najpopularnije destinacije na koje se odlazi na razmenu jesu Nemačka, Austrija, Francuska i Španija. Na sajtu možete naći vrlo detaljna uputstva o svakom potrebnom dokumentu koji vam je potreban, u koliko primeraka morate da ih dostavite, da li mora u originalu i šta, i na kom jeziku je potrebno da budu koja dokumenta. Kako sam ja prošla kroz proces za viziranje za Španiju, koji je najzahtevniji jer Španija i Srbija nemaju potpisane bilateralne sporazume koje Srbija ima sa ostalim zemljama, proćiću sada ukratko njihov proces viziranja.

  • Španska ampasada kao potrebnu dokumentaciju za viziranje studenata navodi
    Popunjen obrazac za nacionalnu vizu: original i fotokopija. Obrazac skinite i popunite ga najčitkijim štampanim slovima koje ste ikada koristili. Latinicom. Obavezno zakačite fotografije na obrasce.
  • Fotografije: neka budu formata kao za ličnu kartu, ne starije od šest meseci – ukoliko se često farbate ili menjate frizure, fotografija mora da bude sa vašom aktuelnom bojom i frizurom. Trudite se da iste budu profesionalne i čiste, na beloj pozadini. Nikako selfiji, ili isečene fotografije iz izlaska. Ukoliko ne posedujete takvu fotografju, uvek možete da nađete profesionalnog fotografa koji će vam ih uraditi za relativno malu novčanu naknadu, a vi ćete posle te digitalne moći da štampate po potrebi duži vremenski period.
  • Pasoš: Potrebno je da dostavite original- da, morate da ostavite pasoš, te ne planirajte nikakav izlazak iz zemlje dok ste u procesu viziranja – i dve fotokopije stranice sa ličnim podacima. Proverite kada vam ističe pasoš, jer on mora da važi još minimum 3 meseca nakon vašeg planiranog povratka. I obavezno ponesite svoj stari pasoš ukoliko vam je trenutni ‘svež’.
  • Dokaz o upisanim studijama i finansijskoj obezbeđenosti – u slučaju Erasmus+ ove dve kategorije vam pokriva garantno pismo u kom je navedeno da ste primljeni na određeni univerzitet u okviru određenih studija, i takođe se navodi i iznos stipendije koja će pokrivati sve vaše troškove. Ipak, radi poštovanja procedure, potrebno je da donesete i dokumentaciju o finanijskoj obezbeđenosti vaših roditelja ili izdržavaoca. Nemojte se uplašiti, ukoliko imate stipendiju ovo je čisto poštovanje procedure, i nema uticaj na odobravanje stipendije – primera radi, ja sam imala da priložim samo traženu dokumentaciju moje majke, koja je u tom momentu samohrana majka prijavljena na minimalac.
  • Uverenje o nekažnjavanju – Uverenje o nekažnjavanju vadite u za to nadležnoj policijskoj stanici. Mislim da taksa za podnošenje zahteva košta oko 180-190 dinara. Potrebno je dan do dva da dobijete ovo uverenje. Isto morate prevesti kod sudskog tumača na španski i zatim i original i prevod, kao i kopije overiti haškim apostilom u sudu.Obavezno proverite takse i tarife u svom sudu pre odlaska!
  • Lekarsko osiguranje – ovde nastaje jedan od problema kada je u pitanju prikupljanje dokumentacije. Potrebno je da se informišete kod koordinatora za međunarodnu saradnju o tipu osiguranja koje vam je potrebno (npr. Na haenskom univerzitetu su tražili zdravstveno + osiguranje u slučaju nesreće izazvane od strane trećeg lica) i da li vam oni preporučuju da isto kupite u Srbiji, ili online od osiguravajuće kuće sa kojom taj univerzitet sarađuje. Naravno, ovde morate da procenite i šta bi bilo bolje za vas. Moj lični izbor je bila Axa osiguranje, koje je u datom momentu jedino pokrivalo traženi tip osiguranja u jednom paketu, dok su sve ostale osiguravajuće kuće nudile minimum dva posebna paketa.. Evropski standard za zdravstveno osiguranje za boravak od 9 meseci jeste 300evra : obično se rade 2 polise od po 150evra.
  • Lekarsko uverenje – Ovde je najvažnije da znate da je potrebno da vaš lekar pregleda istoriju vaših bolesti i da na osnovu vašeg zdravstvenog kartona izda uverenje koristeći se tekstom koji je formulisan u tački 8 dokumenta, takođe je potrebno da vam potpiše i pečatira to uverenje osoba iz zdravstvene ustanove koja ima deponiran pečat u sudu, jer i ovaj dokument morate da overite haškim pečatom. Dakle, nije potrebno da radite gomilu nebuloznih analiza na sve bolesti ikada. Samo je potrebno da imate razumnog lekara, i medicinske sestre koje će vam pružiti istinitu informaciju.
  • Taksa – sa sobom ponesite i 75 evra za taksu.

Avionske karte
Kada tražite avionsku kartu važno je da se, pored cene, fokusirate na dve stvari – da nema presedanja, i da možete da ponesete što više prtljaga. Ja sam se poslužila jednim trikom, a to je obilaženje svih agencija koje nude avionske karte i svakome sam postavljala upit za destinaciju koja mi je potrebna u određenom vremenskom roku za letove iz Beograda i Budimpešte (vi birajte aerodrome koji su vam najbliži – Temišvar, Sofija, Niš, Zagreb… ) Zapisivala bih njihove ponude i onda posle kod kuće sama guglala avionske kompanije koje imaju letove iz Beograda i Budimpešte. Meni se za Španiju najbolja opcija bila let Wizz Air-om iz Budimpešte za Malagu. Let je bio direktan, a za 150evra sam mogla da ponesem kofer od 32kg, veliki ručni prtljag, ručnu torbu i laptop. Takođe, do aerodroma možete da nađete i organizovane prevoze pravo do terminala.

Buddy program
S obzirom na to da je traženje smeštaja i sređivanje dokumentacije u drugoj državi dovoljno stresan proces sam po sebi, obavezno iskoristite priliku da aplicirate za Buddy program. Trebalo bi da vam ova opcija bude ponuđena od strane koordinatora za međunarodne odnose univerziteta na koji odlazite. Ukoliko to ne bude slučaj budite slobodni da ih za isti upitate. Ova osoba može da vam bude, ne samo korisna za nalaženje smeštaja i prevoza sa aerodroma do mesta u koje dolazite i/ili vašeg smeštaja, već može da vam bude i vodič i prvi prijatelj.

Smeštaj
Ukoliko se, pak, odlučite da sami tražite smeštaj to možete učiniti preko za to predviđenih grupa. One obično nose naziv grad erasmus školska godina ili grad erasmus housing skolska godina, na primer jaen erasmus 2018/2019 ili jaen erasmus housing 2019. U ovim grupama možete naći oglase stanodavaca ili studenata koji su već u nekim stanovima, ali su im potrebni cimeri. Što se španaca tiče, oni najviše vole glasovne poruke na WhatsAppu, tako da nemojte da vas začudi ukoliko na bilo koje vaše pitanje odgovore sa Možemo da se čujemo na vacapu evo mog broja. Ne, nisu manijaci. Samo vole mnogo da pričaju.

Stanovi u Španiji su uglavnom veliki i prilagođeni za 3 do 6 osoba. Moja preporuka je da upadnete u neki stan sa strancima, ili studentima iz te države u koju odlazite i da usavršite svoj jezik maksimalno.

Što se tiče cena, sobe se, u Španiji, kreću od 150 do 250 evra plus komunalije.

O internatima, bar u Španiji nemojte ni da razmišljate jer su oni svojevrsni hoteli za bogatu decu i cene se, po mesecu, kreću izmešu 600 i 1500 evra.

Ugovori o zakupu su obavezni, i uglavnom je moguće da ih odradite dok ste još u Srbiji. Stanodavac vam pošalje ugovor u pdf-u potpisan sa brojem svoje lične karte, vi ga ištampate, potpišete i napišete broj svog pasoša, skenirate i vratite mu nazad. Stanodavci retko zahtevaju depoit, jer imaju ugovor, ali ukoliko se to desi, izbegavajte da isti date, ukoliko niste baš primorani, dok ne odete i ne vidite stan.

Pakovanje i put pod noge

Dobili ste vizu, kupili kartu, i zakupili sobu? Sada ste potpuno spremni, bar birokratski. Imajte u vidu da je vremenski proces dobijanja prvog dela stipendije i refundacije putnih troškova do 3 nedelje od momenta kada ispunite birokratske zavrzlame koje se od vas očekuju na gostujućem univerzitetu (o tome više u narednom članku), te budite spremni da ponesete dovoljno novaca za kiriju, depozit, i život za prvih mesec dana. A sada – pakovanje kofera i pravac u najbolju životnu avanturu!

amplitudemagazin.com

(Visited 85 times, 1 visits today)
Podijelite članak:
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter

Comments