Koga se životinje iz afričke savane najviše plaše? Studija sa zvucima otkriva da to nisu lavovi, već neko drugi

16 okt

Studija je sprovedena postavljanjem kamera sa zvučnom opremom na mestima koja posećuju više vrsta, a posebno na pojilima, jednoj od retkih tačaka gde se može videti više životinjskih vrsta od kojih su neke mesožderi. Кamere su bile opremljene senzorom pokreta koji se aktivira ako životinja prođe u krugu od 10 metara.

Eksperiment se sastojao od merenja vremena koje je bilo potrebno životinjama različitih vrsta da pobegnu kada su čule četiri vrste snimljenih zvukova: riku lavova, glasove ljudi koji govore na različitim jezicima, pucnjeve i lavež pasa. Кao kontrolni zvuk korišćeni su snimci ptica koje se mogu čuti i videti u parku.

Koje životinje su stanovnici savane najviše plaše?

Rezultat je bio neverovatan: između 85 i 89 posto životinja je brže bežalo kada bi čule zvukove povezane sa ljudima nego kada su čule riku lavova. Treba napomenuti da su svi oni bili sisari, od čega većina biljojedi, ali je bilo i mesoždera kao što su leopardi, hijene, divlji psi i sami lavovi, kao i neki svaštojedi srednje veličine.

Studija pokazuje da je ovaj strah bio posebno intenzivan kod biljojeda srednje veličine, kao što su impale i bradavičaste svinje, i da se srazmerno smanjivao kako se njihova veličina povećavala: sa izuzetkom žirafa, koje su uprkos svojoj veličini pokazale istu tendenciju da beže kao manje vrste, verovatno zato što nemaju ofanzivni potencijal kao bivoli ili nilski konji.

A koje su to životinje koje su se više plašile lavova nego ljudi? To su bivoli, slonovi, nilski konji, dujker antilopa, divlji psi i sami lavovi, ali samo pod jednim uslovom – kada je bila noć. Što sugeriše da su ove životinje sposobne da shvate da ljudi predstavljaju veću pretnju kada je dan jer tada izlaze u lov, dok su noću lavovi opasniji.

Autori ove studije tvrde da je strah divljih životinja od ljudi osnovan, što su prethodno već pokazale određene studije i ukazale na to da ljudi ubijaju znatno više životinja nego drugi predatori, i to ne samo u savani: stvorenja sa svih kontinenata, bilo biljojedi ili mesožderi, plaše se i izbegavaju čoveka više nego bilo kog drugog super predatora u svojoj životnoj sredini.

Lijana Zaneta, glavni istraživač studije, ističe da ovaj strah prevazilazi individualne namere ljudi: divlje životinje su već naučile da nas se instinktivno plaše i reaguju na sličan način, iako ne tako intenzivno – čak i kada im prilazimo bez namere da im nanesemo štetu. To je ono što istraživači nazivaju “ekosistemom terora”.

Jednostavno rečeno, gde god životinje dolaze u bliski kontakt sa ljudima, samo njihovim slušanjem menja se način na koji se ponašaju i kreću kroz svoje okruženje. Ovo dovodi do toga da životinje napuštaju određene prostore u kojima se osećaju ranjivijim, što dovodi do promene čitavog ekosistema i biljnog pejzaža kako nestaju vrste koje kontrolišu njihov rast.

nationalgeographic.rs

(Visited 27 times, 1 visits today)
Podijelite članak:
Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on google
Google

Comments