Ponedjeljak. Idemo, nova sedmica je tu. E ovu sedmicu želim ostati pozitivna, ne želim nikakvog stresa, ništa što će mi pokvariti raspoloženje. Pa da, sve je to stanje uma. Mogu ja to. Opet lift ne radi, nema veze taman malo da se razgibam, a i u svakom slučaju lakše je kada silazim. Slušalice u ušima, dobra vibra, idem na faks i cilj mi je što više biti prisutna, aktivna na predavanjima. Čekam tramvaj, gužva kao i obično. No nema veze, samo da stignem na predavanje. Okej, zašto ljudi ispadaju iz tramvaja, zašto mi ne možemo imati normalan prevoz, zašto prevozna sredsva izgledaju kao konzerva sa priljubljenim sardinama? Okej, evo te opet, hej nema negative. Nakon 20 minuta, ipak sam ušla, ali u komercijalu. Nema veze, rekla si sama sebi dobra vibra, samo pozitiva, pa da to si ti zapravo samo si malo zaboravila. Predavanje u tijeku. Prvih 40-ak minuta je super, drži me dobra vibra, volja za radom, zainteresiranost. Odjednom niotkud, kao da je neko napravio pogresan spoj, priča o nezaposlenju, o podmićivanju, o lošoj državi, o tome kako mi mladi trebamo ići iz ove zemlje, I najzad čitajući kroz redove, heej pa ja bezeveze studiram. Pa da, nisam ni na medicini, ni na elektorotehnici. O ne, realnost i pesimizam opet počinju zadavati udarce. Neću, ne želim da se to desi. Valjda će prestati i vratiti se na ono što je tema predavanja. O ne, sad ide u totalno drugom smjeru,o dobrim starim vremenima, o Titinom dobu. Ipak se moram isključiti na kratko. Nakon tri sata predavanja, opet izlazim kao da sam bila na mučenju. Analiziranja opet počinju, kako ću, šta cu, hoću li uspjeti, mogu li nekako izbjeći ono što je surova realnost države u kojoj živim? Neću, ne mogu, previše pitanja za mene. Vraćam se kući. Pozitivna vibra, šta, ko? Jesam umorna? Ne, samo sam smorena . Odlazim u sobu i počinje ono tipično analiziranje nas dvadesetogodišnjaka. Rođeni smo u strahu, živimo u strahu, pričaju nam u strahu. Huh, moram to prevazići, moram prestati slušati ono što bruji na sve strane. Moram. Treba naučiti čitavu sedmicu slušati samo šta želis i ostati pozitivan. Ah, šta sedmicu, čitav život. Treba.
Treba
1
mar
(Visited 320 times, 1 visits today)
